Bebin gurmanski CV Hrana za glavu

Kažu da sve kreće iz kuće, pa tako i ljubav deteta prema svim vrstama hrane potiče od nas, roditelja, više ili manje pasioniranih gurmana i kuvara. Kao prijateljica mnogih drugih roditelja, dosta vremena provodim na telefonu, u pričama o dečjoj hrani. Nekako je baš meni zapala uloga nekoga ko se a) najbolje seća zgodnih i zdravih malih recepata za decu raznih uzrasta i ko b) smišlja neke nove slasne zalogaje, kada jelovnik zapadne u monotoniju svakodnevice. Svedoci smo vremena u kome je sva hrana koja nije od plastike čist luksuz, pa se manijački trudimo da deci, makar u tim prvim trenucima obezbedimo onu čuvenu piletinu od proverenih proizvođača, sir i kajmak iz nekog sela kome ni bog nije čuo ime ili jabuku koja tek što je pala sa drveta.

Nakon medenog meseca zvanog mleko (bez meda), nastupa onaj dvomesečni mini pakao, u kome u strahu od alergija, zagrcnuća, odbijajuće reakcije na hranu svoj dan pretvaramo u manijakalni krug od pet ciklusa vezanih za hranjenje. Kada kažemo dva meseca, mislimo samo na prvi set osnovnih namirnica, dok cela igranka ume da se otegne i posle prve godine sa čuvenim baucima maskiranim u slatke jagode, nežna belanca i zavodljive orašaste plodove.
Svake godine, negde po belom svetu, sastaju se stručnjaci iz domena pedijatrije i medicine, većajući o tome kada i kako deca treba da nam se hrane. Nakon što stručnjaci objave svoja nova viđenja u nekim, običnim smrtnicima nedostupnim publikacijama, majke i očevi diljem planete ostaju na klackalici neizvesnosti. Sa jedne strane tu je njihov pedijatar kome žele da veruju i da se povinuju njegovim savetima, a sa druge ih preteći gledaju ti propovednici nove škole hranjenja koji na poslužavniku nose čitav set namirnica koje su odjednom dobile zeleno svetlo. Ili su ga u međuvremenu izgubile.
Ni do dan-danas nije razjašnjena misterija opstanka svih generacija koje su na svet došle pre pojave prvih pedijatrijskih knjiga o ishrani deteta. O onima koji su odrasli na selu ili planini da i ne govorimo. Iz vizure nas, roditelja modernog vremena, naši preci su vanzemaljci kojima je svemir dao sposobnost da prežive ishranu uvođenu bez posebnog reda, kuvanu u loncu koji nije opran bebi detrdžentom niti aminovan od neke organizacije sa mnogo slova. Kako nemamo čarobnu kuglu i vremeplov, da pogledamo kako je sve to zaista izgledalo, za sadašnju situaciju možemo kriviti upravo to, moderno vreme: vazduh koji dišemo, kiša koja pada, sunce koje sija nisu više što su nekad bili, pa se valjda i hrana koja je pod direktnim uticajem tih faktora volšebno promenila.
Dok mi lupamo glavu šta i kako, gorepomenuti stručnjaci se opet negde sastaju. Ko zna, možda prave kašu od jagoda i belanaca sa prstohvatom orašastih plodova, a mi i dalje živimo u fatalnom neznanju. Dok oni većaju, naša deca rastu, a na nama je da ih nahranimo najbolje što možemo, sa onim što nam je (u ovome se bar svi slažu) priroda dala. Potrudimo se da nam meseci uvođenja hrane proteknu lako i glatko, uz oborke sa začinom koji je uvek u trendu, a to je ljubav.
P.S. Voleli bismo da sa vama podelimo iskustva o prvim zalogajima. Pišite nam, da zajedno stvorimo bebi jelovnik za novo vreme.