Bleferski vodič za dame Hrana za glavu

Pre deceniju ili dve odlučili smo da prestanemo da budemo drugarice i drugovi. Ponovo smo postali dame i gospoda, pomalo naglo jer se čini da smo zaboravili šta ta imena zapravo znače.

Ako se neko razume u etikeciju onda su to Englezi. Njihov monarh titulu dame (Dame) dodeljuje ženama za životnu posvećenost i izuzetan doprinos u velikom broju oblasti. Ova titula je ekvivalent muškoj tituli ser. Neke od najpoznatijih dama su Agata Kristi, Rebeka Vest, Helen Miren, Džudi Denč, Elizabet Tejlor. Dakle, da biste poneli titulu dame prvenstveno treba da pokažete svoj talenat i trud, svoju požrtvovanost i posvećenost višem cilju. Nije presudan novac, nije ključno vaše porodično stablo. Važno je da ste pravi primer, model na koji se valja ugledati. Tako na tu stvar gledaju Englezi, koje bije glas da su veliki snobovi.
U Srbiji danas kada se kaže dama obično se misli na gospođu uglađene frizure i brižljivo manikiranih noktiju koja ne mora ništa u životu da radi jer ima novca da angažuje pomoć u kući. Ona ne kuva. Ona se ne vozi gradskim prevozom. Većinu svog vremena ona provodi u šopingu jer je „istinska kupoholičarka“. Ona čita tabloide u kojima se detaljno informiše kako srpski džet set uređuje svoje stanove a onda to, manje ili više, uspešno imitira. Pored tabloida čita i autobigrafije poznatih „dama“ koje žive njen san – voze se privatnim avionima, dosađuju na jahtama i vole sa „kontroverznim biznismenima“. Ovaj lažni balon od sapunice pokerskim rečnikom zove se blefiranje.
Istine radi mora se priznati da ova površnost nije baš isključivo karakteristika našeg vremena. Draga Mašin bila je potpuno prezrena u krugu beogradskih dama samo zato što nije imala dovoljno novca da plati služavku koja bi za nju išla na pijacu (odlazak na pijacu smatrao se izuzetno ponižavajućim poslom). To što je Draga bila iz veoma ugledne porodice Lunjevića, što se školovala u elitnim ženskim internatima u inostranstvu, što je besprekorno govorila nekoliko jezika, što je za život zarađivala kao novinar i prevodilac, što je izdržavala i školovala mlađu braću i sestre uopšte nije interesovalo beogradske dame na čelu sa suprugom predsednika Vlade Genčića. Dragu su neprestano ogovarale i besomučno blatile. Dama ne ide na pijacu u iskrivljenim štiklama i tačka!
Vrlo često se zaboravlja da su Srbi seljačka nacija. Pre 200 godina u Beogradu praktično nije bilo Srba. U našoj prestonici živeli su Truci, Cincari, Jevreji, Jermeni, Nemci. Tek posle narodnog ustanka, Srbi polako dolaze iz svojih sela u Beograd. Antropolozi kažu da je potrebno pet generacija života u gradu bi se izgradio duhovni urbanitet, tako da istinski urbanih Srba nema baš mnogo. Mi nemamo kao Francuzi ili Nemci aristokratske porodice stare hiljadu godina. Poslednja srpska aristokratska porodica bili su Vojnovići čiji malobrojni i indirektni potomci danas žive u Trstu i Dubrovniku.
Prave srpske dame živele su na selu i vodile velike porodične zadruge koje su brojale i po trideset članova. Te matrone su besprekorno vodile svoja domaćinstva u teškim vremenima. Svojim snahama davale zaduženja prema ličnoj (menadžerskoj) proceni koja je za šta najsposobnija. U njihovim rukama bilo je vaspitanje dece, poštovanje tradicije i čuvanje svesti o tome ko smo i kuda idemo. Srpski Pater Familias ili domaćin veoma se oslanjao na nju, često se sa njom savetovao i nikada se nije mešao u njenu nadležnost.
Baš te žene su najbliže pojmu idealne dame kom smo se kao društvo približili. Međutim, tih seljanki se stidimo. Baš kao što veoma sramežljivo pominjemo Milunku Savić, dobrovoljca u balkanskim ratovima, jedinu ženu na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom, a koja se do kraja života izdržavala kao čistačica u banci. Na spisku pravih srpskih dama koje su pomalo zaboravljene nalaze se Jelisaveta Načić, prva žena diplomirani arhitekta u Srbiji i glavni gradski arhitekta Beograda, Marija Maga Magazinović prva srpska novinarka i bibliotekarka, žena koja je donela moderan ples u Srbiju, Anica Savić Rebac dama koja je sa trinaest godina prevela Bajrona, doktor filozofije, pesnikinja i književnica, Draga Ljočić prva žena lekar u Srbiji koja je studirala medicinu u vreme kada je to svuda na svetu bio presedan. To su naše dame.
Prava dama pazi na to kako izgleda. Ona voli da ima lepu frizuru, da bude naparfemisana i doterana, ali zna da to, iako veoma važno, nije dovoljno da biste poneli epitet prave dame. Princeze su oduvek bile model kako dama jedne epohe treba da se ponaša, izgleda, govori i živi. Ako ste mislili da moderne princeze idalje žive na zrnu graška, varate se. Princeza Leticija od Austrije radi kao televizijski reporter. Princeza Meri od Danske radi kao konsultant u Majkrosoftu i vodi fondaciju koja podstiče kulturni diverzitet. Grčka princeza Tatjana planira događaje, proslave i revije za kompaniju Diana von Frustenberg. Tajlandska princeza Širivanavari studira modni dizajn i planira da postane modni kreator. One ne blefiraju. Ove dame nikako ne žele da se dosađuju kod kuće, pa makar ta kuća bila i kraljevska palata.
Na kraju, pored uspešne karijere, obrazovanja, negovanog izgleda i izgrađenog stila, da biste bili prava dama potrebna vam je još jedna sitnica koja se često zaboravlja – pravi gospodin pored vas, a džentlmeni su danas izumiruća vrsta.

Momčilo Antonijević