Bonton za XXI vek: NEPODNOŠLJIVA LAKOĆA DOPISIVANJA Hrana za glavu

Da li je pristojnost samo deo naše bolje prošlosti? Nema dana da nas ne iznenadi neki primer primitivizma, neuljudnosti, grubog varvarizma. Bonton se, naravno, menja sa napretkom društva i tehnologije. Mnogi civilizovani gestovi, kao rukoljub, odavno su završili na polici nostalgije u Muzeju običaja. Mnogi smatraju da su civilizovani maniri nepotrebni u XXI veku. Tako se i ponašaju. Kurtoazija nije u trendu, naročito među učesnicima rijaliti programa, navijačima, političarima… A sve manje i u svakodnevnom životu.

Novi načini komuniciranja diktiraju nove manire. Dobra stara korespodencija, prepiska, vekovima praktikovana među ljudima, počivala je na ustanovljenim pravilima koja su olakšavala komunikaciju. Počinjala je obaveznim, pristojnim oslovljavanjem osobe kojoj je pismo upućeno, završavala se jednom od uljudnih pozdravnih fraza – sa najlepšim željama. Bilo je, naravno, i onih, u ovim krajevima prisnijih uvodnih poštapalica u stilu: Evo nađoh malo vremena da ti se javim… ili lakonskog znaka da neko na putu misli na nas: Pozdravi iz Vrnjačke Banje. Kako danas zastarelo izgleda prepiska u to dobro, staro preinternetsko doba.

A ipak, i komunikacija SMS-om i mejlom ima svoju pristojnu i onu drugu, nepristojnu varijantu. Polako se ustanovljavaju norme i pravila ponašanja, bonton na internetu. Netikecija. Čini je spoj zdravog razuma, diktata nove tehnologije, elementarne pristojnosti i neophodne kulture ophođenja. Svi se sve vreme žale da su zatrpani porukama i da nemaju vremena da na njih odgovaraju. Bez obzira na opravdanost takvih izgovora, jedno pravilo ostaje na snazi: na svaku poruku trebalo bi odgovoriti. Nepristojno je ostaviti onoga ko vam se obraća bez odgovora, da uzalud čeka i da se nada. Sem kada je u pitanju ljubavna taktika. Pa i tada budite milostivi.

Znate i sami koliko je beznadežno čekanje nečijeg odgovora neprijatno i frustrirajuće iskustvo. Zato, ukoliko niste od onih koji su sve vreme onlajn, odvojite delić dragocenog vremena u dnevnom rasporedu i odgovorite svima koji vam pišu. Ukoliko ste Rokfeler, prepustite to sekretarici. Odgovorite makar i najkraće, u dve-tri reči, pa i onda kada je vaš odgovor odbijajući. Sve je pristojnije od neizvesnosti kada uzalud čekate nečiji odgovor. Petnaestak minuta ujutru, pre posla, ili uveče, pre spavanja, najbolji su trenutak za uobičajenu dnevnu prepisku. A ponekad tih četvrt sata, garantuju i prijatna iznenađenja. Pogotovo kada vam odgovori neko od koga to uošte niste očekivali.

Uobičajeno je i da se čestitke svih vrsta (za Novu godinu, slavu, rođendan, unapređenje… ) šalju SMS-om ili mejlom. Na svaku čestituku neophodno je odgovoriti, baš kao što i sami, s pravom, očekujemo povratnu reakciju onih kojima čestitamo. Tu nema izgovora.

Prepiska SMS-om i mejlom u potpunosti je zamenila sve druge vidove poslovnog i privatnog dopisivanja. U takvoj prepisci neophodna je dodatna pažnja i oprez. Toliko puta ste napisali nešto što, zapravo, niste mislili ili niste želeli da pošaljete. Bolje pažljivo promislite pa, ukoliko niste sigurni šta tačno želite da kažete, sačekajte sa odgovorom. Nenamerne greške, kada sadržaj poruke pošaljete na pogrešnu adresu, ili ne daj bože onome o kome ste nešto nedolično napisali, uopšte nisu tako retke. Tu kao da podsvest, neki đavo, radi protiv nas. A poznato je koliko neprijatnosti takvi onlajn lapsusi mogu prouzrokovati. Pre nego što pritisnete dugme za slanje osetljive poruke, pročitajte je još jednom, obavezno. I, pažljivo proverite adrese na koje poruke šaljete. Dva puta meri, jednom seci.

Pisanje velikim slovima u poruci DELUJE KAO URLANJE. Pa niste valjda već, boraveći stalno onlajn, zaboravili na velika i mala slova iz bukvara? Ukoliko jeste, moment je da ih se podsetite.

Slanje emotikona, ljupki dodatak pozdravima i lepim željama na kraju poruke, nije tek puka zamena za tekst. Sa izuzetkom, ukoliko pišete nekom sasvim bliskom, kome ništa ne treba dodavati i objašnjavati. U tom slučaju ne važe pomenuta pravila.

Neda Todorović