Diskretni heroji Hrana za glavu

Da li znate ko je Mira Puljizević? Verovatno ne, jer ona je baš tako želela. Ličnost koja je odlučila da svoja tri troiposobna, nova stana u Ulici Veselina Masleše u Novom Sadu pokloni talentovanoj deci bez roditelja, želela je da pomogne onima koji zbog uspeha zaslužuju da studiraju, ali za to nemaju mogućnosti.

Setite se čuvene rečenice kojom počinje roman Veliki Getsbi Skota Ficdžeralda: Kad god osetiš potrebu da o nekom sudiš, pomisli na to da svi ljudi na ovom svetu nisu u životu imali ona preimućstva koja si imao ti. Da li ste nekad razmišljali šta rade najbolji đaci u odeljenju, koji nemaju oca i majku, kada napune 18 godina? Obično ne studiraju. Zaposle se, jer su prinuđeni da zarađuju. Tu okrutnu činjenicu gospođa Puljizević pokušala je barem malo da promeni.

Pre dve godine, penzionerka, nekad docent na Mašinskom fakultetu u Novom Sadu, poklonila je ove vredne nekretnine Dečjem selu u Sremskoj Kamenici, uz uslov da se njeno ime ne spominje. Do sada je dvanaest studenata koji su odrasli bez roditeljskog staranja, zahvaljujući njoj, imalo gde da živi tokom studija.

Ove godine u aprilu, gospođa Mira Puljizević je preminula u 85. godini. Sada, kada više nije među nama, čini se da o njoj i ljudima sličnim njoj treba govoriti što više. Pored gospođe Puljizević, koja je najveći donator, stanove u istu svrhu Dečjem selu donirali su Lazar Rakić, Katica Sremčević, Vojislav i Marija Bošković i fudbaler Siniša Mihajlović, čijim je novcem od oproštajne utakmice kupljen jedan stan.

Zašto je gospođa Mira želela da ostane anonimna? Verovatno zato što je bila mudra. Često se dešava da se oni kojima ste pomogli udalje od vas. Nije retkost da odnos sa nekim koga ste zaista zadužili zahladni. Podrška, pomoć, poklon često se vide kao teret i obaveza u očima onog ko ih je primio. Ruka koja daje uvek je iznad ruke koja prima, piše u Kalevali. Zato nije pametno od sopstvenog dobročinstva praviti spektakl, koristiti taj gest za ličnu promociju. Najbolje je ljudima pomagati, a da za to niko ne zna. Idealno je da za to ne znaju ni oni kojima pomažete. Prava dobročinstva čine se tajno, bez pompe i fanfara.

Naučnici Džejms Folver, politikolog sa Univerziteta u Kaliforniji i Nikolas Kristakis, sa Harvarda, objavili su 2010. godine rezultate studije u časopisu Proceedings of the National Academy of Science. Njihovo istraživanje pokazalo je da gestovi dobročinstva imaju tendenciju da se multipliciraju i da se takvo ponašanje širi poput virusa, a i da podstiče sve više gestova dobre volje kod zaraženih osoba.

Ako je ovaj autor uspeo da makar jednu osobu koja čita ovaj tekst inficira virusom dobročinstva i da je navede da uradi nešto slično onome što je uradila Mira Puljizević, naravno, prema svojim mogućnostima, onda je on srećan čovek.

Momčilo Antonijević