Gili ostrva: Bez motora, bez automobila i bez problema Hrana za glavu

Sedamesetih godina Dvadesetog veka na ova ostrva stigli su najpre ribari sa Sulavesija. Za njima su došli zaljubljenici u samoću u potrazi za pustim, rajsko belim plažama. Na kraju otkrili su ih hedonisti željni dobre zabave koji su od minijaturnih Gili ostrva u Indoneziji načinili svetski poznate turističke destinacije.
Kada napustite balinežanskku luku Padang Bai, prepunu mršavih pasa, uličnih proroka i nasrtljivih prodavaca bajatog čipsa i ukrcate se na brod, za nešto više od dva sata stižete na Gili ostrva. Ako putujete trajektom, trebaće vam više od četiri sata. U neposrednoj blizini velikog indonežanskog ostrva Lombok, nalaze se tri mala ostrva koja čine arhipelag Gili. Ostrvca iz bajke sa belim peskom, tirkiznim morem i smaragdnim palmama koje se savršeno uklapaju u stereotip tropskog raja.
Gili Travangan, poznato i kao Gili Ti, je najveće medju ovim ostrvima. To je pravo parti ostrvo, puno izgorelih Australijanaca, Engleza i Šveđana, koji se ceo dan provode sunčajući se, a celu noć igrajući, ponekad i neartikulisano urlajući. Ostrvo je poznato i kao jedna od najbezbednijih i najjeftinijih destinacija za one koji hoće da nauče da rone.

Ako ste na medenom mesecu ili želite samo da čitate, spavate, kupate se po ceo dan Gili Meno je pravo mesto. Ovo najmanje od tri ostrva i ima najbolje plaže.
Gili Er je najviše po mom ukusu. Nije apsolutno divlje ni kad je u pitanju infrastruktura, ni kad su u pitanju turisti. Biće vam potrebno nekoliko dana da shvatite šta je to što vam nedostaje, čega to nema u ovom tropskom raju. Odgovor je divan: nema saobraćajne buke. Automobili i motori su zabranjeni. Možete da pešačite, vozite bicikl ili sednete u minijaturne kočije koje vuče živahni konjić.
Nemojte se iznenaditi ako vidite lokalce koji na sav glas pevaju dok promiču pored vas na biciklu li pešice. Odgovor na pitanje zašto pevaju dobio sam dok sam prolazio pored ulične tezge čija vlasnica je pustila svoj skromni vokal i zatvorila oči u ekstazi. Na njenoj tezgi stajao je natpis: Magične pečurke su lek. Stanovnici Gilija, iako su muslimanske veroispovesti, iako su građani Indonezije koja izuzetno strogo kažnjava posedovanje ili promet droge, oduvek uživaju u halucinogenim pečurkama iz roda psilociba, za koje su kanadski naučnici nedavno dokazali da su veoma efikasan lek protiv kliničke depresije. Eto pesme niotkud!
Ako niste raspoloženi da jedete pečurke, probajte odličnu ledenu gaspačo supu od lubenice, sveže ceđen sok od manga, indonežanski specijalitet – nasi goreng. Ako poželite da se upoznate sa neobično živopisnim podvodnim svetom, ne morate ići na pravo ronjenje. Čak i na snorklingu možete videti kornjaču, korale i vesele šarene ribice.

Život na ostrvu ima svoje lepote, ali i teškoće. Lako se može desiti da zbog vetra ili talasa brodovi ne plove dan-dva ili i po nekoliko dana. Zato nikako nije pametno otiči na Gili ostvra dan pre avionskog leta. A možda i jeste, posebno ako ste control freak i ako je neophodno da naučite važnu životnu lekciju: ne žuri, kosmos zna najbolje kad šta treba.

Momčilo Antonijević