Hrana za glavu: Nezadrživi talas spisateljica Hrana za glavu

Prvi put u istoriji civilizacije dogodilo se da na planeti piše više žena nego muškaraca: imamo više spisateljica nego pisaca. Žene su žudele za literaturom i tu su, sada, sele na presto – nesigurno, ali zanimljivo mesto, koje donosi različita iskustva, zanimljiva kao tema za neku novu knjigu. Ženskog autora. Jer muškarci jesu literaturom vladali veoma dugo. Malčice predugo. I nametnuli su nam svoju sliku sveta koja, ruku na srce, često ne impresionira.

Žene su tako dugo bivale modeli, a muškarci artisti i beše to komedija koja je polako prešla u tragediju. Poslednjih decenija u literaturi su se dogodila različita čuda – prva tamnoputa autorka (crna raso, divna raso, pevao je Neruda), dobila je 1993. Nobelovu nagradu za književnost. Erotični, uzbudljivi dnevnici Anais Nin, (počesto ih je pisala na nagim leđima usnulih ljubavnika), proglašeni su za jedan od najuzbudljivijih dnevnika na planeti.) Knjiga putopisa Engleskinje Rebeke Vest (hiljadu stranica čiste lepote i prvorazredne književnosti), Crno jagnje , sivi soko dobila je laskavu titutlu najboljeg drugog ikada napisanog putopisa na planeti. Za nas je ovo delo posebno važno – jer govori o ovim prostorima. Rebeki Vest je pisac Stanislav Vinaver bio vodič kroz ove prostore. Kada imate genijalnog vodiča, obično se zaljubite, ali i napišete genijalnu knjigu. Arundati Roj je jednim romanom, Bog malih stvari, zavrtela um čitavoj planeti. S razlogom. Ovo štivo o siromašnom odrastanju ne možete da prestanete da čitate, a sve ono što je bilo medno na početku, prerasta u gorčinu. Rojeva se usudila da progovori o toliko često prećutkivanoj temi – nesreći detinjstva u siromaštvu, seksualnom zlostavljanju dece i razornim posledicama koje ono ostavlja.
Od Orijane Falači, proglašene najboljom novinarkom dvadesetog veka, žene počinju da pišu i blistavu dokumentarnu prozu. Falačijeva je tako napisala knjigu o sponatnom pobačaju, Pismo nerođenom detetu, kao i dokumentarni roman o životnoj ljubavi, ubijenom grčkom revolucionaru, muškarcu čiji je sat na ruci odnela u grob, Jedan čovek. Posle nje, novinarke su hrabro i naprečac osvojile svet literature: Patriša Volk napisala je delo Porodične gastronomije, istoriju jevrejske porodice u kojoj je rasla u Njujorku, dok je istinski podvig napravila Svetlana Aleksijevič: ona je za izuzetan novinarski rad (nemoguće je prebrojati osobe koje je intervjuisala da bi napisala knjige o ženama u Drugom svetskom ratu, vojnicima u Avganistanu ili istinu o Černobilju iz priča onih koji su ga lično doživeli i preživeli), dobila Nobelovu nagradu za književnost 2015. Prvi put je ovo priznanje za književnost dodeljeno novinarki.
Novinarstvo je brza književnost, kažu Amerikanci. Istina je da muški autri obično saznaju da su Nobelovo prizanje dobili dok su u šetnji ili na nekom soareu ili makar za radnim stolom. Aleksijevičeva je za odluku žirija u Stokholmu saznala dok je – peglala.
Zašto su svet literature osvojile autorke koje su do skoro bile u umetnosti deca manjeg Boga? Zato što su ženske priče ostale prećutane. O ženskim se iskustvima – šaputalo. Nekada je bila teška sramota biti autorka. Pa su se sestre Šarlot, Emili i En Bronte na romanima kao Džejn Ejer, Orkanski visovi i Stanarka napuštenog zamka potpisivale muškim imenima. Anu Gorenko je otac naterao da promeni prezime jer objavljuje ljubavnu poeziju i bruka porodicu. Ona, koja je potomak Džingis Kana, izmislila je sebi prezime tako je nastalo ime i prezime sa najviše samoglasnika Ana Ahmatova. Kakva oluja je skrivena u ovakvom imenu koje je skoro stih.
Došlo je vreme privatnih istorija, one zvanične su, mahom, i tako počesto falsifikovane. Kucnuo je čas da se glasno kaže istina o prećutanim, a beskonačno uzbudljivim i tajnovitim ženskim iskustvima. A književnost voli tajne. Ukratko, na radost svih nas: Venera ante portas iliti – ženska literatura ulazi na velika vrata.
P.S. A ipak, najveći aktuelni, svetski knjižarski hit, četiri knjige uzbudljivih Napuljskih priča autorka, u maniru slavnih prethodnica, potpisuje pseudonimom Elena Ferante, odbijajući da otkrije identitet.
Sanja Domazet