Ideje koje nas hrane Hrana za glavu

Koliko bacamo hranu i zašto bi sa takvim ponašanjem trebalo da prestanemo? U Srbiji se baci oko 250.000 tona hrane svake godine. Najviše bacamo hleb i meso. Oko 600 tona hrane dnevno završi u kontejneru. Posle mesa i hleba najviše bacamo mleko i mlečne proizvode, a najmanje bacamo voće i povrće. Svako od nas baca, u proseku, oko 38 kg hrane godišnje, u vrednosti od oko 200 evra.

Razlozi za bacanje hrane su različiti, ali u oko 70 odsto slučajeva hrana se pokvarila. Hranu baca 20 odsto ljudi koji ne žele da jedu često iste namirnice. Veliko je iznenađenje da se svakog dana toliko hrane baca, a znamo koliko smo siromašni.

U nekoliko supermarketa u Beogradu rešili su da poklanjaju hranu koja je pred istekom krajnjeg roka za korišćenje. Postoje i tzv. kuke dobrote, rogobatnog naziva, ali plemenitog poriva, gde možete ostaviti višak hrane ili odeće za one koji nemaju. Širom zemlje postoje slične lokalne inicijative.

Posle novogodišnjih praznika, a u svetlu dolazećih, uskršnjih, majskih, vreme je da se zapitamo da li sve što kupimo skuvamo i pojedemo? I, šta činimo sa onim što nam preostane?

Grupa mladih ljudi rešila je da se pozabavi ovim pitanjem kod nas. Rešili su da spoje oni koje imaju višak s onima koji nemaju dovoljno hrane. Kroz aplikaciju Donorum. Preko ove aplikacije veliki sistemi (samoposluge, hoteli… ) mogu da prijave kad imaju višak hrane a manje organizacije i institucije kad njihovi korisnici imaju potrebu za hranom. Slična aplikacija postoji u Engleskoj pod nazivom FoodCloud, ona povezuje višak s manjkom. Filip Krivokapić, koji se školovao u Velikoj Britaniji, pokrenuo je inicijativu Donorum po povratku u Srbiju. Organizacija Donorum dobitnik je priznanja Žirija agencije Fabrika za Izuzetan tim 2019. godine.

Kod nas birokratija i porezi i dalje opterećuju samu ideju da se neko na plemenit način odrekne viška hrane. Zato je jedno od rešenja internet prodaja po niskim cenama. U Francuskoj je, na primer, prošle godine donet zakon o zabrani bacanja jestive hrane. Italija se odlučila za isti korak. A u pitanju su mnogo bogatija društva nego što je naše.

Aplikacija slična Donorumu postala je popularna u našem regionu. Pokrenuo je student Mašinskog fakulteta iz Maribora a nazvana je RobinFood. Ideja je i ovde da se spoje ponuđači hrane sa onima kojima ona nedostaje. Za sada platforma funkcioniše u nekoliko zemalja u Evropi ali ima tendenciju da se širi. Preko nje velike firme po veoma niskim cenama nude robu organizacijama koje snabdevaju siromašne. Velike firme tako štede jer ne daju novac na skladištenje i uništavanje hrane a brojne organizacije kupuju hranu po mnogo nižim cenama. Pored ova aplikacije organizacija je otvorila i radnju u kojoj se te plemenite transakcije dešavaju, a tu se o svemu informišu i oni koji nisu vični aplikacijama, ili oni skeptični.

Jedna poznata mlada milionerka iz Danske, Mete Leke, osnovala je aplikaciju Too Good to Go. Pre toga, razvila je aplikaciju za fitnes koju je kupo američki brend Under Armour pa je stekla neophodna, poslovna iskustva. Ideju je dobila slučajno, razgovarajući u autobusu sa saputnikom koji je bio šokiran količinama hrane koje se bacaju u Danskoj. Mete to nije znala, ali je odlučila da se uključi u proces jer je odrasla u skromnoj porodici gde se mislilio o svakoj pari. Objašnjava da joj je bilo potrebno sedam godina da dostigne popularnost aplikacije za fitnes, dok je sa Too Good to Go, prvi milion korisnika dostigla već posle 15 meseci! Aplikacija povezuje lance restorana, hotela, prodavnica, sa porodicama, humanitarnim oranizacijama, ustanovama. Aplikacija se brzo razvija, trenutno zapošljava 450 osoba i aktivna je u trinaest zemalja. I ovaj primer potvrđuje kolike su potrebe za hranom i u bogatim zemljama, ali i koliko su količine koje se bacaju. Danas se jedna trećina hrane u svetu baca. Evropa tu neslavno prednjači. I Srbija se visoko kotira u bacanju. Srećom, i jednostavne aplikacije rade mnogo na podizanju svesti a Apple je 2008. godine otvorio poseban sistem za mlade preduzetnike s idejama.
Informacije se danas relativno jednostavno šire ka mladima, deci ali i odraslima koji su voljni da se uključe. Među najaktivnijim saradnicima aplikacije Too Good to Go su studenti bez novca, mlade porodice svesne globalnog problema s hranom, ali i žene u godinama spremne da se uključe u akciju. One uglavnom potiču iz generacije Baby boomer-a, u njihovoj mladosti hrana nije smela da se baca, sve je moralo da se pojede, a ono što je bilo skuvano jelo se i po nekoliko dana.
Spoj moderne tehnologije i onog dobrog, starog duha može očigledno da donese vrlo pozitivne promene.

J.M.