Imperija lepote Missoni Imperija lepote

Kuća Misoni postoji već više od pola veka na modnoj sceni. Čarolija je počela kada su se Rozita i Otavio Misoni upoznali na Olimpijskim igrama u Londonu 1948. godine, gde se Otavio takmičio u sprintu. Ubrzo su se venčali i osnovali firmu. Danas, zgodna i srećna familija Misoni predstavlja prototip porodice kakvu bi svaki Italijan želeo – uvek na okupu, bave se porodičnim poslom i raduju se svakom svom danu i novom poduhvatu.
Otavio Misoni rođen je dvadesetih godina 20. veka u tadašnjoj Raguzi (današnjem Dubrovniku), koji je onda bio deo Austrougarske. Majka mu se zvala Tereza de Vidovic, poreklom iz Rogoznice, a otac mu je bio moreplovac Vitorio Misoni. Baš zbog toga, inspiraciju za svoje kreacije i tkanje koje koristi, Otavio je pronašao u pojasevima narodnih nošnji iz okoline Raguze tzv. tkanicama.
Priča Misonijevih autentična je i jedna od retkih u svetu mode. Kuća nikada nije izdala svoju viziju iako je bilo teških trenutaka. Pogotovu osamdesetih godina kada se njihove kreacije nisu uklapale u izazovne siluete, koje je predlagala većina kreatora, niti u novi japanski talas.
Rozita je priznala da je krajem devedesetih potpuno posustala i da kćerka Anđela nije preuzela posao, ko zna šta bi bilo sa firmom. Rozita je u to vreme otaljavala posao, nosila je časopise kući kao da su joj deo domaćeg zadatka, a ne uživanje. Tada, devedesetih, kao da je nestala strast koju je ova energična žena osećala prema modi. A za modu strast je neophodna. U to vreme Misonijevima se činilo da su njihove kreacije samo puki proizvod i da nemaju snage da se bore protiv sveopšte komercijalizacije. Na sreću, nisu u potpunosti posustali, nego su se u vreme kada su druge modne kuće tražile finansijske partnere i kreativne direktore, Misonijevi okrenuli sopstvenim resursima. Prvo su ohrabrili kćerku Anđelu da kreira sopstvenu robnu marku, da bi ona zatim u potpunosti preuzela posao, dok je sin Luka bio zadužen za mušku liniju. I onda, početkom novog milenijuma, kada sedamdesete ponovo postaju IN, modna kuća Misoni doživljava svoj veliki povratak.
Misonijevi su smatrali da je najbolje da kćerka Anđela radi ono što želi, bez zadrške. Srećni su što ona lepo živi, što je radoznala i strastvena, posebno kada je posao u pitanju. A kako i ne bi bila kad je okružena svim tim bojama, tkanjima, dezenima. Porodični posao je krenuo iz jednog malog podruma u blizini Milana u kome su Rozita i Otavio radili – tkali i šili – najpre samo sportsku odeću. Kasnije, na osnovu jedne porudžbine, upuštaju se i u kreiranje elegantnih haljina, koje će postati njihov zaštitni znak.
Osim što je deo tog dugovečnog para, Rozita je i još po nečemu ikona 20. veka – ona je zaposlena majka. Posle napornog radnog dana, svako veče kuvala je za celu porodicu kao svaka prava italijanska mama. Taj momenat su svi pamtili, to ih je povezivalo. Kada su putovali i menjali okruženja, malena Anđela je spavala sa maminom kućnom haljinom ispod jastuka kako bi dom uvek bio uz nju. Porodična letovanja u Dalmaciji ili skijanja u Alpima bila su im više od odmora i rituala.
Otavio Misoni voli da se priseća premijere predstave Lučija od Lamermura u Milanskoj skali za koju su oni krairali kostime. Osim po poslovnom uspehu i izazovu, pamte je i po tome što je tada u Pavarotijevoj garderobi njihova kćerka Anđela hranila njihovu tek rođenu unuku Margaritu, danas diplomiranu filozofkinju koja aktivno učestvuje u porodičnom poslu. Misonijevi mališani su obožavali da se maskiraju na maskenbalima, Luka je bio Robin Hud, Anđela je bila skvo, dok je Vitorio uvek bio gusar, aludirajući na njihovo poreklo koje vuče korene od pirata iz Bretanje koji su se pod Napoleonom doselili u region Treviza, kod Venecije.
Iako njihovi modeli i dezeni predstavljaju oživljavanje narodne tradicije, Misonijevi su išli u korak sa modernizacijom, kompjuterizacijom, pa su njihova tkanja i dalje unikatna, originalna i teško ih je kopirati.
Pored mode, Misonijevi imaju i svoje male pasije koje im danas čine život zanimljivim. Rozita obožava buvljake, oni su joj stalna inspiracija, posebno buvljaci u Londonu i Parizu. Pasionirani je sakupljač pečuraka, često ide u šumu gde traga za posebnim vrstama. Otavio je, pored sakupljanja tapiserija, ostao veran sportu, svojoj prvoj ljubavi, i često se takmiči u seniorskim kategorijama, posebno kad je plivanje u pitanju.
Svoje interesantne i ispunjene živote članovi porodice Misoni, sad već trećoj generaciji, prenose prepoznatljivim, unikatnim dizajnom. Nekadašnja urednica američkog Voga, oduševljena njihovim ateljeom, poslala im je čuvenu poruku da se tu ne radi samo o bojama nego i o nijansama! Te nijanse su mnoge živote i generacije učinile vedrijim.
Misoni ove godine predstavlja i svoj prvi parfem za žene. Miris je posvećen senzualnoj, veseloj ženi čija se ženstvenost ne dovodi u pitanje. Ona je radoznala, živi u sadašnjosti, ali izvan svih konvencija i ustaljenih ideja. Anđela Misoni je pronašla inspiraciju u venecijanskom murano staklu za kreiranje jedinstvene bočice u ljubičastim, ciklama i zelenim prelivima koji se stapaju i obrazuju plemeniti predmet savremenog i elegantnog dizajna, sasvim u duhu nepogrešivog Misoni stila. Mirisna suptilnost italijanskih citrusa upotpunjuje skladnu ravnotežu jasmina i tonka bobica predstavljajući različite nijanse ženske duše.


Proizvodi