Iritirajuće dobri primeri Hrana za glavu

Svako od nas ima komšinicu za koju, kada je sretnete u hodniku, nikada ne znate da li je krenula na prijem u britansku ambasadu ili se sprema da pere prozore. Svako je imao druga iz škole koji je, pored toga što je bio vukovac i prvak države u fizici, stizao da trenira stoni tenis i da piše pesme. Kolege koje nikada ne kasne, dečko drugarice vaše devojke koji za razliku od vas nikada ne zaboravlja važne datume, pa one koje uvek, ali uvek, skinu šminku pre spavanja, oni koji ceo život piju jednu, nikada dve čaše vina uz ručak, oni koji nikada ne psuju… samo je nekoliko stvari teže trpeti od iritirajućih dobrih primera

Prvi utisak vara

Zamislite da je došao trenutak da se izabere svetski vođa, a baš vaš glas je presudan. Birate između tri ponuđena kandidata, a o njima znate sledeće:
1.prvi kandidat obično spava do podne, dva puta je izbacivan sa posla, pije flašu viskija na dan, a u toku studiranja probao je drogu
2.osoba broj dva puši kao Turčin, pije desetak koktela na dan, imao je dve ljubavnice, redovno se konsultuje sa astrologom
3.treći kandidat je odlikovani ratni heroj, vegetarijanac koji ne puši, samo ponekad popije po pivo i nikada nije prevario ženu

Kome biste dali svoj dragoceni glas? Vreme je da otkrijemo i njihova imena. Kandidat broj jedan je Vinston Čerčil, broj dva Frenklin Ruzvelt, a treći je gospodin Adolf Hitler. Dakle, ako vodite „uzoran“ život, to nikako ne znači da ste dobra osoba koja ni mrava (Jevreja) ne bi zgazila. Ako mislite da možete pretpostaviti kakav je karakter neke osobe samo na osnovu njenog ponašanja, onda spadate u kategoriju izuzetno naivnih. Pristojnost i bonton jesu važni, ali to koliko ste pristojni nikako nije merilo vaše ljudske vrednosti. Iza mirnih fasada prosečnih porodica koje vam se uvek ljubazno jave i površno pitaju za zdravlje ukućana, često se krije mračna strana koja na videlo izađe u klinikama za odvikavanje od zavisnosti, ustanovama za maloletne delikvente ili televizijskim emisijama o čuvenim falsifikatorima novca. Ljudska priroda je veoma komplikovana i višedimenzionalna, pa je glupo i ograničavajuće poricati njenu tamnu stranu. A i to se obično ne završi happy end-om. Ljudi bez mana obično nemaju ni mnogo vrlina.

Dobri i smrtno dosadni

Uzorni, uvek blago nasmejani ljudi puni optimizma, koji vam se nikada neće otvoreno suprotstaviti, po pravilu su enormno dosadni. A tek oni koji nikada ne ogovaraju, koji ne lažu i ne psuju gotovo da su nepodnošljivi. Oni koji žive u večitom strahu da li će ih drakonski stroga komisija sastavljena od komšija, rođaka, kolega ili jednostavno rečeno – sveta, loše oceniti, prave sebi, a i drugima pakao od života. Pomirite se sa činjenicom da ma koliko dobri, pametni, pristojni i lepi bili, uvek će se naći mesta za otrovne komentare na račun vaše inteligencije, vaspitanja, karaktera i izgleda. Razmislite malo. Ako želite, možete kvalitetno ogovarati baš svakog. Za Majku Terezu neko se može upitati zašto je potezala čak do Indije kada bolesnih, ucviljenih i siromašnih ima i tamo gde se rodila. Gandiju se, recimo, može zameriti da je propagirao anoreksiju, Tesli što se nije oženio, a Mariji Kiri da nije poštovala mere zaštite na radu. Ko joj je onda kriv što je umrla od ozračenosti tokom ispitivanja radioaktivnosti uranijuma? Oni koji pretenduju na savršenstvo uvek su posebno izazovni za ogovaranje, dok oni loši primeri nisu mnogo zanimljivi jer vest da ne vode uzoran život nikome nije nova ni zanimljiva. Mnogi čitav život provedu pored osobe koju ne vole jer se plaše osude okoline. Elizabet Tejlor nikako ne spada u tu grupu. Evo kratkog podsećanja na njene brakove (s posebnim akcentom na to da je nije bilo sramota da se dva puta uda i razvede od Bartona).

Osam brakova i sedam muževa Elizabet Tejlor:

Niki Hilton 1950-1951
Majkl Vajlding 1952-1957
Majkl Tod 1957-1958
Edi Fišer 1959-1964
Ričard Barton 1964-1974 i od 1975-1976
Džon Vorner 1976-1982
Lari Fortenski 1991-1996

 

Momčilo Antonijević