Group of young people using laptop. Hrana za glavu

Rođeni početkom osamedesetih do početka dvehiljaditih, milenijalci predstavljaju nešto potpuno drugo od generacije X ili posleratne generacije bejbi buma. Ove godine postali su posebno zanimljiva tema, možda zato što su sada tzv. kritična masa – ima ih najviše na planeti. Neki im se dive, drugi ih negativno ocenjuju, ali svi se slažu da su milenijalci protivrečna ekipa koja dominira.

Najveća razlika između njih i prethodnih generacija jeste virtuelni život. Generacija X bila je upoznata sa računarima, ali ih je uglavnom koristila za posao. Milenijalci žive dva života, virtuelni i realni. Bez pametnog telefona ne idu nigde.

Pepoznaćete ih tako što će vam o nekom proizvodu ili leku govoriti na osnovu komentara koje su videli na internetu, a ne na osnovu žive ljudske reči. Milenijalci su skup generacije Y (od 80-ih do 90-ih) i generacije Z (90-ih do 2000-ih). Osnovna razlika između ove dve grupe je njihov odnos prema tehnologiji. Prvi koriste računar i telefon, drugi ajpede i sve rade preko aplikacija. Oslobođeni stega i rokova, milenijalci više od svega potvrđuju da je njihova priroda u stvari zaslužna za ekspanziju preduzetništva. Više vole da rade za sebe nego za velike korporacije.

Oni su najveći korisnici društvenih mreža. Vole i Fejsbuk, i Intsagram, i Tviter a prepoznaćete ih po tome što uvek postavljaju samo ono lepo i dobro, nikad ružno, tužno, zabrinjavajuće. To ostavljaju   prethodnim generacijama. Ljudi ovih generacija nemaju poverenja u institucije i demokratiju i nisu previše politički aktivni. Ne ulaze u brakove pre 30. godine i sve odlažu – stalni posao, stalnu vezu, kredit za stan. S druge strane, milenijalci poštuju roditelje, tradiciju, porodica im je glavni reper.

Milenijalci nisu tako homogena društvena grupa. Zato se njihov kolektivni duh ne oseća toliko koliko u prethodnim generacijama. Generacija Y ne briljira. Zadovoljava se prosečnom platom, ne i prosečnim životom. Ono čime se ne zadovoljavaju jeste da im drugi nameću gotova rešenja. Ne putuju preko turističkih agencija, sve orgnizuju sami.

Milenijalce ne privlači posedovanje nego pristup stvarima. Car sharing, kao i deljenje kuće, stana, nešto je na čemu ova generacija počiva. Ipak, oni više pridaju važnosti zdravom načinu života, vežbanju, ishrani. Za njih to nije stihijska odluka nego svakodnevni način života. Kao ni jedna generacija, ni milenijalci nisu homogena masa koju je lako definisati. Ni oni kod nas ni oni u svetu nisu isti, nisu ih isti događaji formirali: mi smo imali bombardovanje, oni smrt Lejdi Di. Pa ipak, da li zbog društvenih mreža, interneta, opšte unifromisanosti, milenijalci su postali ozbiljno definisana grupa.

J.M.