KRAJ ŽENSKE (NE)MOĆI Hrana za glavu / U fokusu

Budi lepa i ćuti – bila je zapovest na kojoj su podizane i vaspitavane generacije naših pretkinja. Neke savremenice i dalje odrastaju pod tom besmislenom parolom. Ženski glas je, do skoro, bio nepoželjan pokazatelj manjka, odsustva ženstvenosti. Patrijarhalna sredina je odnos prema kćerkama pokazivala, a čini to još uvek, istog dana po njihovom rođenju. Žensko dete je i danas na mnogim mestima na planeti – manje vrednovano, kad nije osakaćeno ili ubijano.

U razvijenom svetu odnos prema ženama je, pod pritiskom feminizma, boljeg obrazovanja za sve, ulaskom žena u svet rada i svet politke, počeo drastično da se menja. Plodovi su vidljivi: odnosom prema ženama danas se meri stepen demokratičnosti i napretka svakog društva koje pretenduje da bude napredno. Razlike između skandinavskih zemalja visoke ravnopravnosti žena i muškaraca i afričkih sredina gde se devojčice još uvek ritualno, nasilno obrezuju, genitalno osakaćuju, deluje gotovo nepremostivo. Kao da vršnjakinje sa hladnog severa i žarkog juga žive na različitim planetama. Podjednako su teško savladive i razlike između onih područja na Zemlji gde su se žene već udružile i pokrenule kampanju protiv nasilnika svih vrsta, ma kako moćni oni bili, i onih skrajnutih mesta gde se vidovi nasilja još tolerišu jer je moć i dalje u rukama jačeg pola.
Nedavno sam pročitala tek objavljenu biografiju hrvatske spisateljice Vedrane Rudan, Ples oko sunca, koja me je duboko potresla primerom sudbine jedne žene na Balkanu. Zapravo, radi se o stotinama pa i hiljadama sličnih sudbina. Teško odrasatanje, mukotrpno uklapanje u svet rada, razna uslovljavanja, uobičajena ucenjivanja, česta otpuštanja… Žena u ratu i žena u miru – neizbežno obeležena statusom slabijeg pola. A onda me je, dok sam čitala tu knjigu koju preporučujem kao obaveznu literaturu, pogodila istina: izaći iz te vekovima propisane uloge moguće je – ako se sa njom, ni po koju cenu, ne pomirimo. Ako tražimo odgovore, ako se suprotstavimo nasilnicima, ako shvatimo da su oni najčešće beznačajne kukavice. Ako podignemo glas. Ako ne pristanemo. Ako se ne pomirimo sa zaverom ćutanja. Ako…
Vedrana Rudan je izgradila sebe postajući nedodirljiva javna figura koju je, i u najtežim trenucima rata i raspada zemlje u kojoj je rođena, sačuvala činjenica da je njena okolina znala da je nikada neće ućutkati niti slomiti. Primerom je pokazala da je patrijarhatu definitivno odzvonilo.
Mnogo je snažnih žena u svim oblastima koje ne samo da deluju nego stvarno i jesu jači pol. Ne znam jesu li one toga svesne?
Svest o sopstvenoj snazi stiče se na dva načina: učenjem, koje nikada ne bi trebalo da prestane i, čitanjem – sticanjem snage iz upoznavanja sa pozitivnim primerima. Oba ova puta spajaju se u jedan. Ka njemu vodi putokaz na kome piše – ženska solidarnost. To je kržljava biljka koju bi ovde tek trebalo svuda zasaditi, brižljivo negovati, rasađvati i reklamirati.
Kraj je druge decenije XXI veka. Svakodnevno srećem primere devojaka koje su rastom više i snažnije od vršnjaka. Bolje uče, imaju upečatljivije radne rezultate. Pravi je trenutak da postanemo svesne sopstvene snage i da počnemo da je isprobavamo – u svakoj zgodnoj situaciji.
prof. dr Neda Todorović