Ljubavi pune ledenih škriljaca Hrana za glavu

U ovogodišnjem izboru za Oskara, našao se i film neoubičajene tematike. Glavna glumica ostvarenja The Wife (Žena), izvanredna Glen Klouz, već je dobila Zlatni globus za ovu ulogu. Reč je o filmu gde muž dobija Nobelovu nagradu za književnost, a supruga je, zapravo, bila talentovanija za pisanje. Njen skriveni očaj zbog neostvarenosti glavna je tema filma.
A kako su zaista izgledali skriveni životi supruga pisaca, iza zatvorenih vrata, gde su živeli zajedno genijalnost i muze, beda i bolesti, ljubav i odanost, a dela koja su menjala svet neprekidno su nastajala iz tog galimatijasa dubokih ljubavnih i svih drugih patnji?

Ana Dostojevski je za Dostojevskog čula kao sasvim mlada devojka. Već je tada sa ushićenjem pročitala njegove Ponižene i uvređene. Ana pristaje da se uda za bolesnog umetnika, neprekidno u dugovima, jer želi da pomogne onome kome se divi i da se brine o njemu: Moja ljubav bila je čisto intelektualna, idejna. To je pre bilo obožavanje, divljenje čoveku toliko darovitom i obdarenom tako visokim duhovnim kvalitetima. Fjodor Mihailovič je postao moj bog, moj idol… Proveli su četrnaest godina braka u stalnoj finansijskoj neizvesnosti. Na dan venčanja, Dostojevski je od uzbuđenja dobio napad epilepsije. Pisac ju je zvao svojom saradnicom i anđelom čuvarom. Događalo se da prokocka i njene poslednje tri haljine i da ona pređe i preko toga. (Najveći apsurd bio je to što se dva puta dogodilo da kada izgubi sve, Dostojevski najednom dobije ideju za novi roman. Posle gubitka u jednoj igri, smislio je Zločin i kaznu). Posle njegove smrti, na pitanje hoće li se ikada ponovo udavati, Ana je mirno, a očajno, odvratila: Za koga bih se ja sada još u Rusiji mogla da udam? Za Tolstoja?
I Sofija Tolstoj je za budućeg supruga čula u mladosti. Udala se za njega sa osamnaest, iako je Tolstojeva prva ljubav bila – njena majka. Pre venčanja, Tostoj joj je predao svoje dnevnike na čitanje. Bio je sve, osim svetac. Već je imao vanbračnog sina sa nekom ženom sa sela.
Sofija je prešla preko svega pročitanog. Preselili su se u usamljenu Jasnu Poljanu i tamo je Sofija, u tišini potrebnoj Tolstoju, neprekidno prepisivala njegova dela. Kada se 1872. godine vanbračna žena jednog suseda, Ana Pirogova, bacila pod voz zbog nesrećne ljubavi, Tolstoj je video preminulo telo i učestvovao u autopsiji. Nastala je ideja za Anu Karenjinu. Dok je prepisivala Anu Karenjinu, izgubili su troje dece, koja su umirala tokom prvih meseci života. Očajni, ipak nisu prekidali sa radom. Pedeset godina proveli su u braku. Onda je Tolstoj u osamdeset drugoj godini pobegao od kuće, u religijskom zanosu. U Astapovu, gde mu je pozlilo, umirao je u kući upravitelja železničke stanice, okružen učenicima. Sofiji nisu dozvolili da pređe prag. Slikali su je kako viri kroz roletne, pokušavajući da uđe i oprosti se sa Tolstojem.
Zelda i Skot Ficdžerald bili su najzgodniji par Amerike. Ostaje pitanje kada je Skot uopšte stizao da piše. Jer on i Zelda bili su u neprekidnom plesu sa Smrću, a Smrt je zavodljiv ljubavnik, koji iscpljuje. Kao noćni leptirovi na mekoj svetlosti, oni su plesali, skakali u more puno stena, usred noći, u dubine, odakle se nikada nije znalo hoće li isplivati živi. Kada je Isidora Dankan šapnula Skotu jedne noći: Tvoja sam, centurione!, Zelda je skočila sa zida visokog deset metara, stresla prašinu sa kolena i sa vrelim sjajem u očima, rekla: Hajde da pobegnemo. Seli su u reno i pobegli nekuda u noć, zaspavši tačno na sredini pruge. Neki seljak je zaprežnim kolima izvukao njihov auto, da bi izbegao da ih voz pregazi. Sve to vreme, par je spavao, zagrljen. Rođenje ćerke Skoti, kao da je donelo još divljine Zeldinim danima i noćima, kao da je zgusnulo tapete njene podsvesti, umnožilo prašnjave lišajeve u njenom snu. Devojčicu je kupala u bideu, umesto soka greškom joj je davala džin, zaboravljala je u prodavnici, odevenu u čipkanu, blistavu haljinicu. Dok je pisao Velikog Getsbija pisac je tražio mir. Tokom braka, Zelda će počinjati spisateljsku karijeru, pokušavaće da bude i nova Ana Pavlova, infekcija na prstima stopala će je u tome sprečiti. Kao da su zidovi oko Zelde zauvek sazidani. Njen kraj je morao biti tragičan. Matica ludila odnosila je Zeldu u sve čudnije predele. Dijagnoza je bila šizofrenija. Zelda prima elektrošokove, potapaju je u kadu punu ledenih škriljaca. Zelda Ficdžerald će umreti u ludnici, izgoreće sa još sedam žena u požaru, ta vatra sa kojom se igrala, došla je najzad i po nju. Osam godina pre nje, preminuće Skot Ficdžerald, 1940. godine. Njega su posle romana Veliki Getsbi, koji je svetsku slavu doživeo tek posle piščeve smrti, napustile muze. U vreme kada je umirao, Zelda je već bila u duševnoj bolnici.
A danas? Pici su sada češće u brakovima sa spisateljicama. Ali slava odlazi – muževima. Pol Oster oženjen je izuzetnom književnicom Siri Hustvet. Za njega je čuo čitav svet, za nju zna daleko manji, odabrani književni krug posvećenika literaturi.
Orhan Pamuk, laureat Nobelove nagrade, bio je u ljubavi sa Kiran Desai, dobitnicom Pulicerove nagrade (naši čitaoci je znaju po izuzetnom romanu Halabuka u voćnjaku guava), ali je veza raskinuta upravo zbog pisanja. Pamuk (i na turskom prezime Pamuk znači isto što i na srpskom jeziku) zapravo je čelik i nije dozvolio da ljubav naruši rutinu njegovog rada.
Sanja Domazet