Mirisne promene Parfemi

Smena godišnjih doba, među ostalim promenama, zahteva i menjanje parfema. To je vreme kada lake letnje note zamenjujemo nešto jačim parfemima prilagođenim hladnijim danima. Jesen i zima su obično vreme kada upotrebljavamo koncentrovanije mirise. Da biste napravili pravi izbor i potpuno uživali u svom novom parfemu koji će vam ulepšavati kišne dane, trebalo bi vam ozbiljno predznanje.

Da li ste znali da iza svakog parfema koji se nađe na policama parfimerija stoji čitav tim ljudi koji su se bavili osmišljavanjem mirisnih nota, imena parfema, dizajniranjem flašica, vođenjem reklamne kampanje i izborom zaštitnog lica parfema. Drugim rečima, iza svakog parfema stoji određena filozofija. Svaki parfem ima konstrukciju, koja se stručnim parfimerskim krugovima naziva piramida mirisa. Ona se sastoji iz tri dela: top ili vrh parfema čine one note koje najbrže isparavaju i koje najviše osećamo kada tek prsnemo parfem. One spadaju u gornju grupu isparljivosti, a to znači da izvetre nakon desetak minuta. U takve note ubrajaju se citrusni mirisi: bergamot, mandarina, grejp, limun, biljni mirisi kao što je bosijak i neke voćne note. Srce parfema čine note iz srednje grupe isparljivosti, koje osećamo u potpunosti tek nakon dvadesetak minuta. To su obično cvetne note đurđevka, božura, frezije, jasmina i biljni mirisi ruzmarina, žalfije, mente ili anisa. Bazu parfema čine one mirisne note koje se u punom intenzitetu iskazuju tek nakon sat ili dva od nanošenja na kožu. To su mirisi koji najsporije isparavaju: sandalovina, vetiver, cimet. U svaki parfem dodaju se i mirisni sastojci koji imaju ulogu da fiksiraju mirisnu kompoziciju kako se ona ne bi menjala vremnom. (pačuli, kedrovina, mošus). Naravno, parfemi imaju rok trajanja. Kada su neotvoreni parfemi mogu sačuvati svoj originalni miris od tri do pet godina. Kada počnete da ih koristite mogu trajati godinu dana, a da ne promene svoj miris i intenzitet.
Parfemi se klasifikuju u sledeće mirisne grupe: CVETNI: mirisi u kojima dominiraju ruža, jasmin, đurđevak, božur, orhideja, ljubičica, mimoza, frezija, tuberoza, jorgovan; ZAČINSKI: cimet, pink i beli biber, muskatni oraščić, karanfilić, aromatično bilje, lovor, đumbir; DRVENASTE NOTE: sandalovina, kedar, bor, vetiver (esencijalno ulje ove indijske trave dobija se destilovanjem korena); MAHOVINASTI hrast, islandski lišaj, mahovina; ORIJENTALNE NOTE: vanila, pačuli, mošus; VOĆNI: parfemi koji sadrže akorde breskve, kivija, jabuke, višnje, malina, crnih ribizli; BILJNE NOTE: menta, ruzmarin, žalfija, pelin, smilje, muskatna žalfija, petigrin (esencija koja se dobija destilovanjem listova pomorandže), bosiljak, lavanda; CITRUSNE NOTE: limun, bergamot (vrsta agruma sa plodom koji podseća na krušku), mandarina, grejp, pomorandža, limeta; ALDEHIDNI MIRISI: sadrže organske hemijske supstance, obično podsećaju na voće. Ime su dobili po grupi mirisnih ugljovodonika – aldehida.Ovo su samo osnovne grupe. Najčešće parfemi su njihova kombinacija: recimo cvetno-drvenasti ili začinsko-orijentalni.
Većinu mirisnih kompozicija kreira svega nekoliko ljudi na svetu. Ti posebno obdareni pojedinci sa izuzetno osetljivim čulom mirisa nazivaju se Nosevi. Da bi neko postao profesionalni kreator mirisa, pored prirodnih predispozicija mora proći i dug, višegodišnji trening. Nosevi rade samo par sati dnevno, isključivo pre podne, dok receptori za miris nisu prezasićeni. Kako je čulo mirisa običnih ljudi mnogo manje istrenirano, prosečan čovek je u stanju da oseti tri do četiri mirisa u kontinuitetu. Dakle, kada birate parfem važno je da znate da ne možete isprobavati deset različitih parfema istovremano.
Parfemi se dele i prema koncentraciji. Prema evropskoj nomenklaturi najkoncetrovaniji obilk naziva se parfem. On obično sadrži oko 20 do 25% čistog mirisnog koncetrata. Ovakvi parfemi su izuzetno skupi i luksuzni. Prodaju se u malim bočicama obično od 7,5ml. Mnogi brendovi upošte ne proizvode ovu koncentraciju, dok ga neke parfemske kuće sa dugom tradicijom posebno neguju (Dior, Guerlain, Chanel). Parfemska voda sadrži od 8 do 12% mirisnog koncentrata. Ovakva koncetracija mirisa je najpopularnija jer je postojana i intenzivna. Toaletna voda sadrži nešto manje mirisa i idealna je za letnje i dnevne parfeme. Kolonjska voda sadrži najmanji procenat mirisa (oko 3%) i obično omiljena među muškarcima.
Umesno je govoriti i o parfemima za dan i veče. Oni se razlikuju po tome što u parfemima koji su prikladni za dan obično dominiraju mirnije, sveže note i oni su obično nešto slabije koncentracije. Parfemi za veče su intenzivniji, ekstravagantiji i obično sadrže pomalo teže mirisne note. Neke komapnije modifikuju isti miris, nudeći dve ili više opcija za dan i veče (recimo Boss Bottled za veče i Boss Bottled Night za dan). Takođe, izbor parfema zavisi i od godišnjeg doba, pa se može govoriti o letnjim i zimskim parfemima. Letnji su obično citrusni, voćni i lakši, dok se zimi obično češće biraju cvetni, orjentalni, topli parfemi. Iako mnogi tvrde da je ta podela prevaziđena, često se može čuti da se parfemi dele na one za plavuše i parfeme za crnke.
Mada većina kompanija svake godine izbacuje nove mirise, postoje parfemi koji imaju svoju vernu publiku koja ih koristi godinama, pa i decenijama. Velike parfimerske kuće sa dugom tradicijom, posebnu pažnju posvećuju baš ovim parfemima koji su se upisali u istoriju – klasicima. Ipak, ukus različitih generacija se razlikuje i veliki Nosevi to poštuju, pa se s vremena na vreme, publici predstavi nova interpretacija nekog klasika.