Moramo li uvek da oprostimo? Hrana za glavu

Da li smo previše naviknuti na holivudske melodrame u kojima sve mora da bude oprošteno, ili smo samo ljudi, ranjivi i željni tuđih priznanja, koji ne mogu noćima da spavaju ako nisu sve doveli do tačke kad je sve izvedeno na čistac? Zašto, kako i kome opraštamo i moramo li to uvek da činimo?

Definicija oprosta, prema nekim tumačenjima, znači odreći se besa koji smo osećali kada smo bili povređeni ili uvređeni. Hm, zvuči dosta čudno i nametnuto, jer kako bismo mogli tek tako da prestanemo nešto da osećamo, naprimer, neposredno posle nečijeg izvinjenja. Mislite li da je moguće da, kao gumicom izbrišemo neprijatna sećanja na prošlost, ako nam je obećano da se u budućnosti ništa slično neće događati?
Kažu da je hrišćanski praštati, ali ponekad zaista postoje situacije ili ljudi kojima nismo u stanju ili prosto ne želimo da oprostimo. Ponekad u ovakvim slučajevima osećamo krivicu i stid i mi postajemo oni kojima je neprijatno, a zapravo ne bi trebalo. Kao i u svim drugim situacijama, neopraštanje bi trebalo da prihvatimo kao deo sebe i da se prema njemu se odnosimo na prirodan način.

Postoje tipovi ličnosti koji su skloniji ili manje skloni opraštanju. Gledano sa strane, ovi prvi deluju kao naivčine pre nego kao širokogrude osobe, dok drugi odaju utisak stamenog karaktera sa kojim nema labavo. U zavisnosti od vašeg pogleda na svet, vi ova dva tipa možete okarakterisati i kao osobu otvorenog srca koja ne gubi vreme na loše emocije sa jedne i zadrtog negativca sa druge strane. Način kako ih doživljavate dosta govori i o tome koji ste vi tip.
Trebalo bi da bliskim ljudima možemo lakše da oprostimo nego nekima sa kojima nismo toliko emotivno upleteni. Veoma često to nije slučaj pa smo spremni da provedemo ceo život u neopraštanju najbližima, umesto da bar probamo da pobedimo sebe i da razrešimo datu situaciju.

U nekim situacijama, kada se neko veoma ogrešio o vas, nije strašno priznati sebi da ćete ići do krajnjih granica da vidite šta će druga osoba sve uraditi kako bi dobila oproštaj. Ovo su najčešće situacije u kojima je u igri partnerska prevara i, ukoliko ste odlučili da progledate kroz prste, imate potpuno pravo da i uprkos svojim željama gledate nekoga ko se lomi da bi ponovo zadobio vaše poverenje.

Šta, zaista, znači pojam oproštaja? Ako se vratimo na gore spomenuti koncept holivudskih sapunica, možemo koristiti i njihov standardni rečnik: Ako želimo da oprostimo, najpre moramo da razumemo kako bismo mogli da prihvatimo i zaista pomirimo neke postupke u svom srcu. Zvuči naivno, ali je verovatno i tačno, jer bez našeg prihvatanja oproštaj nikada neće biti iskren. A ko zna, možda negde na tom putu razumevanja i praštanja i sami postanemo neki novi, mudriji, bolji ljudi.