Mudrost polomljene šolje Hrana za glavu

U 15. veku jednom šogunu polomila se omiljena porcelanska šolja za čaj. Poslao je krhotine iz Japana u Kinu da je tada najpoznatiji majstori poprave. Šolja se vratila pričvršćena metalnim ankerima što se šogunu nije dopalo, pa je pozvao japanskog umetnika da mu pomogne. Umetnik je imao drugačiji pristup od kolega iz Kine. Smatrao je da lom ne treba kriti, naprotiv, zalepio je parčiće polomljene šolje zlatom i na taj način istakao pukotinu i pokazao da ono što je sastavljeno posle razbijanja može biti divno. Tako je nastala kintsugi, umetnost lepljenja krhotina zlatom, koja se podjednako može primeniti na šolju, tanjir i – slomljeno srce.

S vremena na vreme, dogode se nepredviđeni trenuci za koje se ne možemo pripremiti a koje nas razbiju u paramparčad. Slome nas, raznesu, unište. U pitanju su neminovnosti, koje su na čudan, blistavo-strašan način korisne. Te situacije pokažu nam koliko smo snažni da te krhotine pokupimo, zalepimo i da nastavimo dalje. Tako je svuda. Razlika između Istoka i Zapada je u tome što se na Zapadu misli da bi trebalo nastaviti kao da se ništa nije dogodilo. Na Istoku na lomove gledaju malo drugačije. Oni zlatom ističu da se lom dogodio, ali i pokazuju da je stvorena nova, lepša i vrednija celina. Ova velika mudrost nalazi se u samom srcu umetnosti kintsugija.

Prihvatanje nesavršenosti i prolaznosti suština je još jednog japanskog koncepta. Vabi sabi je mudrost uređenja prostora specijalizovana za pronalaženje lepote u, na prvi pogled, ružnim stvarima. Pročišćeni, minimalistički enterijeri upotpunjuju se pomalo klimavom starom komodom ili hiljadama puta korišćenim bakinim čajnikom. Zašto? Zato što su to predmeti koji imaju toplinu i priču, a priča boji stvarnost našim bojama koje prave razliku između životnog prostora i salona nameštaja. Reči wabi i sabi se ne prevode lako. Wabi se nekada odnosila na usamljenost, otuđenost, na nešto u prirodi daleko od društva, a sabi je značilo mršav ili osušen, sparušen, oskudan ili čak i jeziv. Pre 600 godina ova značenja se menjaju i poprimaju pozitivnu konotaciju. Wabi bi se sada mogao prevesti kao rustično, jednostavno, sveže i tiho, a može se odnositi na nastanak, kako prirodnih, tako i ljudskom rukom stvorenih predmeta. To je potencijalna elegancija. Može se odnositi i na anomalije koje proizilaze iz procesa izgradnje, a ta anomalija pruža jedistvenost i eleganciju objekta. Nesavršenost koja rađa lepotu. Sabi je ta lepota ili spokojstvo koje dolazi sa godinama kada su i život objekta i njegova prolaznost očigledne. Mudrost koja dolazi godinama, samo primenjeno na estetiku.
U teško prevodive japanske reči ubraja se i ikigai – kombinacija onoga što voliš da radiš i onog za šta si talentovan, uz dodatak još dva životna kvaliteta: onoga što svetu treba i za šta ćeš biti plaćen. U pitanju je svrha života ili plastično objašnjeno, ono što te tera da ustaneš ujutru iz kreveta. Da malo zakomplikujem stvari: ako biste ikigai sa japanskog preveli na francuski dobili biste Raison d’être (razlog postojanja). Gubitak osećanja svrhe u životu ima ozbiljne i štetne posledice, potvrdile su nedavne naučne studije koje prenosi list Independent.

Poslednja lekcija iz Japana i dokaz da se mudrost nalazi svuda oko nas, pa i tamo gde je možda niste očekivali, u kuhinji, je washoku (vašoku) japanski koncept kuvanja koji se nalazi na UNESCO-voj listi nematerijalne baštine. Vašoku se opisuje kao istovremno jednostavan i komplikovan; prost i sofisticiran. Kombinacija slanog, slatkog, kiselog i blago gorkog uz nezaobilazan umami ukus. Sastoji se od dve reči wa (što na japanskom znači Japan, ali i harmonija) i shoku (hrana ili jesti). Kako ime lepo kaže, vašoku je umetnost harmoničnog kombinovanja koje zadovoljava sva čula. Poštuje jedinstvenost svakog sastojka i naglašava njihove prirodne ukuse. Pre dve godine kozmetički gigant iz Zemlje izlazećeg sunca, Shiseido kreirao je liniju kozmetike inspirisane ovim načinom kuvanja. Tehnologija i sastojci te WASO linije naglašavaju jedinstvenost prirodne lepote. Najnovija naučna dostignuća kombinuju se sa vekovima starom tradicijom od koje se ne beži, naprotiv. Ako za trenutak izađemo iz kozmetičkog u malo širi kontekst, ovo zvuči kao odlična državna strategija razvoja. Zar ne?

Momčilo Atnonijević