Muške profesije – da li to uopšte postoji? Hrana za glavu

Tokom ’70-ih i ’80-ih godina ekonomska nejednakost među polovima se gubi i do tada prisutna profesionalna segregacija nestaje. Žene osvajaju i ona zanimanja koja su tradicionalno smatrana za muška. Koliko su muškarci uspešni u osvajanju „ženskih“ zanimanja i da li podela na muške i ženske poslove ima smisla danas?

Koliko su se žene trudile i umnogome uspele da osvoje muške profesije, toliko su muškarci kaskali za osvajanjem tipično ženskih zanimanja, i sada su po mišljenju nekih – u ćorsokaku. Tako, na primer, posao medicinskog tehničara, medicinke sestre ili brata obavlja samo 5% Amerikanaca, ostalo zauzimaju Amerikanke. Skoro 90% zubnih tehničara su žene, iako je jako mnogo muškaraca zainteresovano za tu profesiju. Klasičan stereotip o bibliotekarki je sledeći: to je sredovečna žena od pedesetak godina sa naočarima ogromne dioptrije, u moher džemperu, usedelica. Pa ipak, ne mora da bude tako. Istraživanja pokazuju da bi se muškarci veoma rado bavili bibliotekarstvom.

Najinteresantniji je primer muškog prisustva u osnovnom obrazovanju ili, recimo, u obdaništima. Skoro 85% nastavnika nižih razreda su žene. Jedno istraživanje je pokazalo da su čak sami roditelji, naročito samohrane majke, tražili da bude više učitelja, razrednih starešina muškaraca, ali im nije bilo udovoljeno.

Tradicionalno muške profesije su i dalje poslovi koji zahtevaju naporan fizički rad i snagu. Iako ima zabeleženih slučajeva, žene se ipak ne bave masovno građevinom, ne voze teška vozila, ali isto tako muški bebi siteri i vaspitači nisu nešto što se često viđa. Svako doba ili godina ima ponekog proslavljenog muškarca ili ženu koji iskoče iz stereotipa i osvoje neku od ranije muških, odnosno ženskih profesija i tako inspirišu mnoge, mlađe da krenu njihovim stopama. Neka istraživanja kažu da su mnogi muškarci posvetili svoje karijere ozbiljnom profesionalnom kulinarstvu nakon što je neuredni, ali simpatični Džejmi Oliver otvorio vrata svoje kuhinje televiziji i publici širom sveta.

Muškarci i žene koji se odluče za poslove koji su netipični za njihove polove ponekad bivaju pod lupom, a posebno je njihova seksualnost diskutabilna, naročito za konzervativnu sumnjičavu okolinu. Bez obzira na to, istraživanja pokazuju da se muškarci i žene podjednako odlučuju za avanturističke karijere, to jest – za poslove netipične za njihov pol. Tako se muškarci viđaju kao kozmetičari, stjuardi, frizeri, lični sekretari, domaćini, bebi siteri, socijalni radnici, logopedi, učitelji, vaspitači. Žene pak viđamo u ulogama pilota, poštara, inženjera, vatrogasaca, štampara, grafičara, kamiondžija, zavarivača.

Oba pola su podjednako dobra, ali za potpuno različite stvari. Da rezimiramo i pomalo uprostimo stvari – muškarci imaju talenta za tehniku i kretanje u prostoru. Dobra strana im je što mogu da se fokusiraju na jednu stvar. Zato su, recimo, mehaničari ili IT osobe, uglavnom muškarci. Žene imaju potpuno drugačije kvalitete. Mnogo su bolje u poslovima koje zahtevaju veštinu komunikacije i jezičke sposobnosti, a glavna prednost je što mogu da rade više stvari istovremeno. Zato su prevodioci i tumači uglavnom žene. Muškarci i žene se, uglavnom, dobro slažu i komplementarni su. I tu komplementarnost razlika treba negovati, podsticati usavršavanje oba pola, ali ne po svaku cenu, već zarad njihove lične sreće tokom razvoja karijere. Jer, mi smo sve više ono čime se bavimo, a naše karijere umnogome oslikavaju druge segmente naših života.

Jovana Mihajlović