cof Hrana za glavu

“Da li bi mogao da odabereš i pozoveš nekoliko mladih umetnika iz Srbije, da dođu u vilu Fabiani, pored Trsta. Oni slikaju, ti se šetaš, čitaš knjigu i piješ vino? Imaju vinograd i predivan vrt sa lekovitim biljkama.” Kada dobijete ovakav poziv, gledajte da ga ne odbijete. U vremenu kada je normalno da putovanje iziskuje mnogo planiranja, nerviranja, bukiranja, jurnjave, da za što kraće vreme vidite što više, i kada reke turista koje se guraju čekaju u redovima, skoro da smo zaboravili kako je lepo otići negde bez ikakvih obaveza, gde nema mnogo ljudi a samo sa jednim planom – da uživate u lepoti.

Kada smo stigli u malo slovenačko selo Kodbilj, u vilu koju je porodica Fabijani sagradila pre 600 godina, odmah mi je pao na pamet roman Srđana Valjarevića Komo, ali i čuveni film Dobra godina (A Good Year) u kom Rasel Krou, kralj berze i multimilioner iz gradske džungle, stiže na nasleđeno imanje na jugu Francuske, gde je proveo detinjstvo. Ako niste, film obavezno pogledajte, u njemu ima toliko lepote da je lekovit!
Ispred vile, u kojoj se rodio čuveni austrougarski arhitekta Maks Fabijani, dominira impozantno stablo duda koje u prečniku ima šest metara i staro je, prema procenama naučnika, između 400 i 600 godina! I danas, ljudi dolaze pod njegovu krošnju, na mesto na kome se događa zaplet romantične pripovetke Renata Ferarija Dud Fabijanijevih. Taj romantični duh inspiriše mlade parove da se baš ovde venčaju. Nedavno je u Kodbilj stiglo pedeset Australijanaca kojima nije bilo teško da pređu pola sveta da bi baš tu izgovorili sudonosno da.

Iza stare murve nalazi se vrt sa cvećem, lekovitim biljem i organskim povrćem o kakvom sam oduvek maštao. Na imanju je zasađeno preko dvesta sorti belih i ružičastih ruža koje krajem maja i početkom juna cvetaju i čine ovo mesto još lepšim (ako je to uopšte moguće).
Gledajući zalazak sunca (ovde nema televizije, tako da hteli ne hteli morate da gledate u nešto lepše) postalo mi je jasno zašto su renesansna platna velikih majstora tako divna. Lepota ovakvih mesta, na koja su čuvene mecene dovodili velike majstore, ne može se ignorisati i neminovno se preliva na slike. Slikari sa kojima sam došao dele moj utisak. Vreme je ovde gusto, teče lagano i tera vas da zastanete i uživate u svakom trenutku.
Kada imate kuću staru šest vekova, sasvim je normalno da ona tokom vremena ima uspone i padove, lepše i teže dane. Baš kao i porodice koje u takvim zdanjima žive. Ovaj kraj poseban uzlet imao je krajem 19. i početkom 20. veka, kada su austrougarski carevi odlučili da Trst (koji je vazdušnom linijom udaljen 5 km) postane glavna luka dvojne monarhije. Počeo je nagli ekonomski rast regije, a Trst se razvio u neku vrstu preteče Dubaija, multikultralnu metropolu u koju dolaze ljudi iz celog sveta da dobro i brzo zarade. Tada je ovde izgrađena železnica, putevi, svetionici. Veliki rat stavio je tačku na period ekspanzije.

Vila Fabiani bila je u veoma lošem stanju kada su je sadašnji vlasnici Andrej i Blanka kupili 2012. godine. U početku mislili su da obnove i srede devastirano imanje, pa da ga prodaju. U međuvremenu su se zaljubili u ovo mesto i odustali od tog plana. Shvatili su da je potpuni mir i beskrajnu lepotu veoma teško (ako ne i nemoguće) kupiti. Umiveno i doterano, ovo imanje danas funkcioniše po principu italijanskih vila poluzatvorenog tipa. Možete da odete tamo, ako se, naravno, najavite i bukirate na vreme jer u vili može da spava najviše 12 ljudi (ne zbog prostora kog ima, verujte mi) nego zbog poštovanja privatnosti i očuvanja smirujuće atmosfere. Obnovljen je i vinograd u kome se gaji autohtona sorta grožđa pikolit, od koje se pravi odlično vino koje sazreva u hrastovim buradima vinskog podruma Fabiani. Na mestu starih konjušnica u planu je muzej porshe oldtajmera koje Andrej pasionirano sakuplja decenijama.
Momo Kapor voleo je da kaže da na samo jedno novinarsko pitanja nikada iskreno ne odgovra: Koja su mu omiljena mesta u gradu? “Čim otkrijem gde volim da odlazim, uživam, viđam se sa prijateljima i pijem vino, tu nagrnu horde onih koji bi želeli to isto i potpno ga unište.” Iako se slažem sa čuvenim imenjakom, ja sam vama moje omiljeno mesto otkrio.

Momčilo Antonijević