Neuspeh – samo korak do uspeha Hrana za glavu

Henri Ford kaže da je neuspeh jednostavno mogućnost da počnemo iz početka, ovog puta inteligentije. Kako s njim izaći na kraj?

Vrlo često u strahu od neuspeha sprečavamo sebe da uradimo bilo šta. Upadamo u zamku da budemo neupsešni od samog straha da ćemo biti kritikovani. Gandi je tvrdio da se on s istim ponosom i emocijom odnosi i prema svojim uspesima i prema svojim padovima, jer će ga oba prikazati bogu i učiniti ga kompletnim. Uspeh ne znači ništa više nego kombinaciju znanja, rada ali i učenja na greškama.
U svakom dobu suočavamo se sa sopstvenim neuspesima raznih vrsta, od onih dnevnih, minornih do onih životnih, kolosalnih. Ponekad je to greška na školskom testu, a ponekad je to pogrešan ljubavni izbor. Oba fatalna, teška, svaki u svom trenutku.
Postoji moment kada je dobro sesti i analizirati svoj pad. Nije uvek pametno da se to radi odmah, u trenutku kad su se neki planovi srušili. Nekad je dobro da i neuspeh prespava, da emocije sazre. Shvatati neuspeh previše dramatično i lično ne vodi ničemu dobrom. Samo gomila dodatne frustracije, dodatne mogućnosti da upadnemo u iste ili, što je još gore, nove greške.
Niko nije apsolutno neuspešan, mada ima dana kad se osećamo kao totalni promašaj. Čak i niz neuspeha ne čini čoveka potpuno neuspešnim. Čerčil je govorio da je uspeh ići iz neuspeha u neuspeh ne gubeći entuzijazam. U tom smislu, neuspeh je samo faza, pločica na putu do uspeha. Neuspeh je svakako prepreka, neprijatnost, ali ne nužno i korak u nazad.
Čuveni Majkl Džordan je promašio 9 000 koševa i zbog njegove greške izgubljeno je 300 utakmica. On smatra da je sve to doprinelo da on naprvi uspeh koji je postigao. Zato i ne čudi činjenica da je Ajnštajnova doktorska teza prvo bila odbijena, a da je Koka-Kola prodala samo 400 flaša tokom svoje prve godine rada.
Neuspeh u doba krize ume da bude još dramatičniji. Ali zato kad se prevaziđe, uspeh je samo veći. Zamka je da okrivljujemo druge za svoj neuspeh. Ili da se žalimo na okolnosti. Oni koji zaista postižu uspeh to ne rade. Gledaju gde su oni sami pogrešili, šta je krenulo loše. Ne gledaju zašto su baš drugi uspeli, već grade svoj put, tragaju za svjom formulom.
Tuđi uspeh je svakako inspiracija, polazište. Postoje ideje, ideali, genijalni ljudi koji su putokaz mnogima. Prava stvar je pronaći svoj sopstevni put i od poznatog napraviti nešto novo i svoje, u kući, kuhinji, na poslu. Posle jednog ili hiljadu pokušaja, nije bitno. Kao mlad čovek ili kao zrela osoba. Nebitno. Na poslu nije uvek sve otvoreno za kreativnost i lični pečat, ali se vremenom i taj prostor osvaja, čak i u najmonotonijim i najzatvorenijim sredinama i situacijama. Lepota osvajanja tog prostora čini uspeh većim.
Uspeh, kao i neuspeh, dolaze u fazama, smenjuju se i čine nas ljudima. Nekad boljim nekad lošijim. Neuspesi su naš kapital, nauk za budućnost. Neuspeh nije uvek nužno posledica raskoraka između naših želja i mogućnosti, ali nam ukazuje da određene situacije zahtevaju više. Više od nas, više od drugih. Pretvoriti svoje neuspehe u uspeh jeste talenat. Samo kvazidive predstavljaju svoje lično-poslovne neuspehe kao model uspešnosti, pametni ljudi to ne rade. Oni idu dalje. Ne iščekujući neuspeh iza ćoška, već gradeći svoj put u svemu što rade. Sa uspehom.