Neuzvraćene ljubavi pokreću svet Hrana za glavu

Pisac koji je stvorio potpuno nove poetičke svetove za sve nas – otvorio nam kapije Makonda, delio sa nama sto godina samoće i ljubav u doba kolere, Gabrijel Garsija Markes, bio je uveren da svet ne pokreću uzvraćene, već neuzvraćene ljubavi. Sećam se čuvenog stručnjaka za duševno zdravlje (iz vremena kada su psihijatri još uvek bili nežne duše), koji je tvrdio, šaleći se na časovima psihologije da možda ljubav i jeste bol, ali da je Bol zasigurno na Braču. Pamtim da nas je učio da srce vara razum uvek, a da će iza jedne neuzvraćane ljubavi doći nova, opet možda neuzvraćena, pa da na vreme naučimo kako da pametno raspoređujemo patnju…
Uvek se setim redova iz kultne knjige Erike Džong Strah od letenja, gde je objasnila da je budući žena, uvek imala potrebu da na sastancima zabavlja muškarca sa kojim je izašla, kao i njeno čuđenje što, kada ona nekog muškarca odbije, on mirno nastavi dalje, a kada nju neko odbije – bar mesec dana leži u krevetu onesposobljena za bilo šta drugo osim patnje.
Izgleda da se muška i ženska reakcija na neuzvraćenu ljubav razlikuju. Ženama je ljubav na višoj poziciji na listi prioriteta. (Da se razumemo, muškarci, takođe, strasno i duboko vole: najpre sebe…). Čini se da moderne žene mnogo znaju, ali još uvek ne činjenicu da od sto posto našeg života, trideset ide na ljubav, trideset na posao, trideset na prijateljstva, zabavu, hobije, putovanja, razonode… Ako ljubavnih trideset ne idu kako valja, postoji ostalih sedamdeset procenata koje možemo ispuniti kako odlučimo…A odluka ne mora uvek biti patnja.
Andrić reče da lepša duša dublje jeca i zasigurno će osoba kompleksnije, finije psihičke strukture više patiti. Ipak, kultura patnje vezana je u ovom delu sveta za žene…Ne postoje narikači, ali u Grčkoj postoji profesija žena narikača, koje plaču na sahranama za novac…Ali liju istinske suze…Iza svakog leta ostane toliko uzbranih i neuzbranih ljubavnih cvetova…Istina je da su neuzvraćene ljubavi najteže patnje na svetu – ali samo do tridesete…Kasnije naučimo da cenimo i strast, veličanstvene sile Erosa, lepote velikog prijateljstva, zajedničko saučesništvo u životu, neponovljivost putovanja, uzbuđenja koja donose uspesi na poslu, umetnost….Neuzvraćene ljubavi više nisu male smrti. Poput Francuskinja počinjemo vrhunac seksualnog uživanja da zovemo tim imenom. Možda ne postoje dublji i korisniji životni momenti od gubitaka i poraza. To je trenutak da proverimo koliko, zapravo, imamo prijatelja, koliko smo jaki, gde smo najslabiji i kako da od onoga što se, u prvi mah čini kao poraz, napravimo iskustvo. Najlepše na svetu je o porazima pisao Rilke. Tvrdio je da u porazima leže svi naši snovi, da u njima postoji skrivena lepota nadanja koja će se obnoviti, a da oni, takođe, mogu dodati slast našem životu, jer šta je u stvari ruža, do praznik jednog izgubljenog ploda…
Sanja Domazet