Parovi Hrana za glavu

Dok smo na fakultetu proučavali kič i šund, profesor Ratko Božović rekao nam je nešto što ću pamtiti do kraja života. Govoreći o cenzurisanju, zabranjivanju i oporezivanju kiča, objasnio nam je da su to neefikasne i pogrešne metode borbe. Drugim rečima kič reakcija – na kič. Protiv šunda može se boriti samo nuđenjem kvalitetnog izbora, dobre alternative, nikako zabranjivanjem. Zato, ako ste pomislili da će ovo biti tekst o skaradnom rijaliti programu, pogrešili ste. Ovo je tekst o nekim drugim, lepšim, pametnijim, zanimljivijim i romantičnijim parovima.
Monografija Izuzetni parovi Srbije XX i XXI veka (Zepter Book World, Beograd, 2018) druga je po redu, posle monografije Izuzetne žene Srbije XX i XXI veka, u ediciji Druga strana istorije. Iz pera autorki profesorke Nede Todorović i novinarke Radmile Stanković stvorena je sasvim posebna, za domaće literarne standarde neobično iscrpna i temeljnim istraživanjem potkovana knjiga koja se slobodno može nazvati Muzejom ljubavi. U tom neobičnom muzeju izložene su anegdote, sećanja, fotografije i pisma nekoliko desetina parova koji su obeležili kulturnu istoriju ove zemlje.
Listajući stranice emotivne istorije naših velikana nalazimo veoma interesantne priče. Posebno zanimljiva je anegdota iz zajedničkog života Dušana i Jelene Lele Matić: Francuski đak, nadrealista i pesnik, Matić nije bio neki junak, o čemu je sam svedočio. Ipak, jednog dana je rekao Leli da bi mogli da odu u partizane. Ona je spremila sendviče, stavila ih u kotaricu, prekrila belom platnenom salvetom, seli su u fijaker i krenuli prema Lipovičkoj šumi, jer su čuli da su tu partizani. Presreli su ih četnici, a Matić ih je pitao da li znaju gde su partizani, jer je upravo krenuo kod njih. Četnički zapovednik je video da ima zamlatu pred sobom i naredio da ih puste, samo neka im uzmu sendviče!
Uzbudljiva priča o velikoj ljubavi i misterioznom ljubavnom trouglu Ivanke Pavlović, Rastka Petrovića i Aleksandra Deroka ide ovako: Rastko i Saša su bili najbolji prijatelji, nerazdvojni, ona je bila njihova drugarica, a Beograd je prepričavao kako je Rastko bio zaljubljen u Ivanku, a ona je godinama flertovala sa obojicom, premišljala se i posle deset godina odlučila da se uda za Rastka. Ali, to se nije dogodilo i ona se 3. juna 1934. godine udala za Aleksandra Deroka. Godinu i po dana kasnije Rastko je otišao u Ameriku gde je i umro i nikada se nije ženio. O Rastkovom i Sašinom prijateljstvu se mnogo toga ispredalo. Ostalo je i tajanstveno, nedorečeno pitanje ko je tu, u tom trouglu, u stvari koga voleo.
Trenutak kad su se upoznali (doduše četvrti put) Leposava i Antonije Isaković opisan je tako slikovito da imate utisak da prisustvujete tom vrlo neobičnom susretu: Mnogo godina kasnije Leposava je svedočila da je tada Lule došao do nje, kleknuo i naslonio glavu na njene grudi, šetajući glavom levo-desno. Nije prelazio opasnu granicu u toj nežnosti, mada je i ona bila u oklopu haljine zatvorene do grla. Njemu su, kako joj je kasnije rekao, njene grudi bile „centar vasione“.
Žak Prever rekao je da ne postoje sedam svetskih čuda. Postoji samo jedno i to je ljubav. Ova dirljiva, a nimalo patetična knjiga koja čitaocu bar nekoliko puta natera suze na oči, pravi je dokaz da je bio potpuno u pravu. Izuzetne parove Srbije XX i XXI veka posebno preporučujem onima koji lamentiraju nad srpskom kulturom danas, koji tvrde da živimo u toksičnom svetu starleta i kontroverznih biznismena, obesmišljenja i propadanja kulturnih i svih ostalih vrednosti. Deluje lekovito i vraća nadu da nije baš sve nepovratno izgubljeno.
Momčilo Antonijević