Pet koraka ka putu da postanete hrabriji Hrana za glavu

Da li se hrabrost uči ili se rađamo hrabri? Da li su hrabri samo superheroji ili i mi obični možemo da se pohvalimo hrabrošću? Razgovarajte sa prijateljima, vidite šta je za njih hrabrost i procenite sami – da li ste hrabri ili (još) ne?
Neki tvrde da je hrabrost kao mišić koji formiramo sami. Živimo u društvu sramežljivih duša, manjka nam hrabrost na dnevnoj bazi. Okruženi smo medijskim uzbunama o učestalim elementarnim nepogodama, terorizam preti iza svakog ćoška, uznemirenost je ogromna. Istraživanja su pokazala da iako postoje oni neustrašivi koji su stalno na terenu, u izbegličkim kampovima ili na ratištu i među nama ostalima postoje i te kako hrabre persone. Hrabrije nego što mislimo.

Hrabrost je pitanje odrastanja, deo ljudskog iskustva, suočavanje sa raznim problemima i preprekama oko nas. Neki od najizuzetnijih ljudi na planeti nisu postali moralne veličine i osobito hrabri tek tako. Situacije koje su bile pred njima su ih oblikovale. Postoje različiti nivoi i verzije hrabrosti. Hrabar je i onaj ko pravi plan kako da postupi u nekoj moralnoj dilemi, ali i onaj koji instinktivno skoči da odbrani bebu od podivljalog psa. Ni jedan od ova dva nije bolji, samo je različita verzija hrabrosti. Hrabrost, mala ili velika, u svakom slučaju na momenat minimizira strah i njegov uticaj na naš život koji može da bude ogroman, koban, parališući.

Svako od nas ima nekog koga smatra izuzetno hrabrim. Za mene je to moja majka koja je umela da kaže NE lošem braku, konvencijama, da mirno pregrmi otmicu aviona, ali i da izbaci slepog miša koji zaluta u naš stan i strpljivo me nauči kako da se ne plašim profesora biologije sa bordo ofarbanom kosom. Ona je moja (večna) inspiracija i ne očekujući da ću i ja nekome postati uzor vežbam na malim stvarima, svaki dan. Probajte i vi!

1. Hrabrost nije neustrašivost – prihvatite to!
Izbegavanje straha nije nužno i hrabrost. Strah je osećaj koji nam je svima blizak i zato ga povezujemo sa nedostatkom hrabrosti. Ali to nije hrabrost. Tajna hrabrosti nije poništavanje i izbegavanje straha već sposobnost da se strah kanališe, svari.

2. Ne zaboravite da vežbate.
Iako svi mislimo da je hrabrost nešto s čime se čovek rađa, jednostavno je takav ili nije, to nije istina. Elementi hrabrosti se uče. Kao i svako učenje, to zahteva konstantan rad, praksu, vežbu. Probajte na malim stvarima i nastavite iz dana u dan, malo po malo.

3. Učite na iskustvu svojih prijatelja.
Kao strah, boginje ili štucanje, hrabrost je neverovatno zarazna. Hrabrost je mnogo više prelazna nego što se misli. Inspirišite se delima svojih prijatelja i podelite svoje hrabre epizode s prijateljima kako biste podržali jedni druge.

4. Ako niste sigurni, lažirajte.
Foliranje i pretvaranje nisu nužno simpatične karakteristike, ali u slučaju učenja hrabrosti imaju pozitivan uticaj. To je početak, otvaranje polja, sticanje volje da se rade hrabre stvari.

5. Dišite!
Za velike poduhvate unutrašnji mir i ritam su nužni. Operski pevači, cirkuzanti, vojnici, majke na porođaju, svi traže onaj pravi ritam disanja i tako savladavaju prepreke. Panika je neprijatelj koji nestaje dobrim i pravilnim disanjem. I baš kao i hrabrost i pravilno disanje se uči. Disanje je ključ.