Prikrivena okrutnost – pasivna agresija, bolest 21. veka Hrana za glavu

Kada govorimo o agresiji, obično zamišljamo scenu u kojoj neko vitla mašinkom ili pesnicom ili, u najblažem obliku, urliče poput lava uz bujicu uvreda. Pasivna agresivnost je prikrivena plaštom drugih osobina, a ume da bude veoma destruktivna, utičući kako na okolinu, tako i na samog pasivnog destruktivca.

Najčešći slučaj stvaranja pasivne agresije je povezan sa situacijom u kojoj neke stvari nismo u stanju ili poziciji da odbijemo, pa se branimo sakriveni iza jetkosti i mrzovolje, nemoćni da direktno kažemo šta nam se ne dopada. Ponekad nismo svesni da smo žrtve osobe sklone ovakvom ponašanju, ali sve postaje jasno kada, u toku komunikacije, shvatimo da nas ta individua svojim stavom i rečima koje izgovara izbacuje iz takta.

Osećate li da vaš bes raste kada vam se neko bezrazložno obraća ironično, od sebe pravi žrtvu, ne poštuje ranije dogovore ili ukratko pravi vas budalom? Prisetite se koliko vas je puta ta osoba namagarčila, pa i navela da mislite kako ste vi krivi i kako bi trebalo da joj se hitno izvinite. Najgore što možete učiniti jeste da se sa takvom osobom posvađate, jer će to biti kao da vičete na zid, a pritom ćete ispasti labilni, histerični i ludi… Najkraće rečeno, pasivni agresivci su veliki manipulatori koji vas očas posla mogu etiketirati kao goreg od sebe, do mere da čak i sami poverujete u to.

Jedan od glavnih razloga za ovakvo ponašanje, posebno u okolnostima kada se obavlja neki posao, a često i u porodičnim odnosima, jeste izbegavanje odgovornosti. Pasivac će vas svojim stavom najčešće naterati da sami obavite aktivnost koja je njemu bila dodeljena. Dok vi ceptite od besa, on ili ona će vas zapanjeno gledati dok i sami ne pomislite da ste možda preterali, pa ćete pokunjeno otići, nesvesni da ste opet naseli na pasivnu provokaciju.

Koliko puta vam se dogodilo da nekoga na čijem se licu jasno vidi zlovolja, pitate da li je sve u redu i da dobijete potvrdan odgovor? Pasivna agresija se tada ispoljava tako što osoba uzdiše, zamišljeno gleda u daljinu, hvata se za bolne delove tela čineći sve da vi ipak shvatite kako se oseća, bez potrebe da vam to objasni rečima. Ovakvo ponašanje za cilj ima proizvođenje griže savesti, kako bi se na kraju vi osećali krivo i pogrešno.

Ukoliko se ipak koristi rečima, pasivni agresivac će vas, kao otrovnom strelicom, pogađati tamo gde ste najslabiji, koristeći protiv vas bolne teme ili odeljke vaših privatnih razgovora u kojima ste bili ranjivi. Neretko će svoju verbalizaciju upakovati u celofan humora, sve uz osmeh i neizostavno što se ljutiš, šalim se iznova vas izvodeći iz takta.

Jasno je da ovakvo ponašanje ima koren u detinjstvu (inače su deca i tinejdžeri glavni nosioci pasivne agresije) i porodičnim odnosima koji su nekad dete, a danas odraslu osobu doveli do toga da isteruje pravdu na ovaj način. Borba protiv pasivne agresije i njeno iskorenjivanje je dug proces u kome morate odigrati pametno kako ne biste upali u jednu od mnogobrojnih zamki. Najteže, ali najdelotvornije oružje jeste navođenje pasivnog agresivca na razgovor u kome, sa vaše strane, neće biti gubljenja živaca, pretnji, vike i osuđivanja. Kada ta osoba uvidi da svoja osećanja može da pokaže bez bojazni da će biti kažnjena, njeno ponašanje će moći da se vrati u tokove normalnog funkcionisanja.

Mia Uzelac