PRIPREMOM DO USPEHA Hrana za glavu

Ne podnosim nepripremljene govornike, nepripremljena predavanja, nepripremljene goste u TV studiju, nepripremljene domaćine koji su vas pozvali u goste, pa vas posluže kupljenim, hladnim roštiljem, nepripremljene susrete generacije, nepripremljena putovanja, studente nepripremljene za ispit, sportiste nepripremljene za meč, sebe nepripremljenu za sutrašnji dan… Neozbiljno je i nevaspitano je biti nepripremljen. Nepripremljenost svedoči o površnosti, nepridavanju značaja, o amaterizmu.
Psiholozi i sociolozi, a pre svega uspešni ljudi, slažu se u definiciji formule svakog uspeha koja sadrži samo dve kratke reči: dobra priprema. Neuspeh u pripremi je priprema za neuspeh – smatrao je s pravom Bendžamin Frenklin, autor američke Deklaracije o nezavisnosti i ustava. Evidentno je da je priprema za pisanje teksta, za vežbanje, za ostavljanje pušenja, za pravljenje bešamel sosa, za inervjuisanje… preduslov uspeha. Za uspeh svakog poduhvata od otvaranja knjižare do šminkanja za matursko veče, trebalo bi da postoji plan, da se tačno zna šta se očekuje. Svaka improvizacija (a to je inače jedna od omiljenih ovdašnjih nacionalnih osobina) pokazuje da je osoba koja je praktikuje nedorastao igrač, amater nesklon inteligentnom ponašanju. Jer, tako je nepodnošljivo lako upasti u zamku tzv. spontanosti pod izgovorom – težnje ka prirodnosti.
Dobro pripremljeni sagovornici, predavači, govornici na venčanjima i shranama… govore kratko i jasno. Dinamično. Oni dobro poznaju materiju koju izlažu, koriste adekvatan sadržaj začinjen dobro odabranim primerima koji vezuju pažnju slušalaca. Na pravom mestu pogledaju u publiku, na idealnom koriste kratku stanku. Primenjuju tehniku pozitivnih mentalnih slika kao vrhunski teniseri, duhoviti su kao humoristi. Rezultat: svako razume njihovu glavnu poruku. Nikoga ne gnjave dugim, zamršenim tekstovima u kojima se često vraćaju temi koju najbolje poznaju – sebi. Oni sve vreme misle na druge, na one koji ih slušaju. Dobro znaju da pošalice i zabavni detalji ne mogu da unaprede skroman sadržaj njihovog obraćanja. Sve te veštine se daju uvežbati praksom.
Samopouzdanje je jedan od proverenih ključeva uspeha. A i ono počiva na temelju pripreme. Spremna osoba je sigurna u sebe. Ona je (naj)bolja verzija sebe. Često je tajna dobre pripreme u vremenu uloženom u nju. Ponekad, priprema traje i po nekoliko dana, ali je tih nekoliko minuta u kojima ste zablistali u javnosti, na ispitu, pred komisijom na prijemnom… vredno svakog utrošenog napora. Jer, sigurno vodi ka postavljenom cilju.
Naravno da se radi i o strategiji, o adekvatnim pomoćnim oruđima, o nespornoj kompetenciji. Pa i o uvažavanju sagovornika, slušalaca, publike. O vaspitanju. Pripremljene osobe odmah se izdvajaju od konkurenata, protivkandidata. Brzo zablistaju. Lako osvajaju simaptije, priznanja, pažnju drugih. Deluju motivisano. Poznato je da je obrazovanje preduslov samopouzdanja. Zato eksperti za ponašanje stalno ponavljaju: ako mnogo čitate, mnogo ćete i naučiti. Ako stalno čitate, imaćete mnogo novih ideja. Postaćete stvarno kompetentni. Preporučljivo je i pisanje. Misli je lakše sistematizovati kada ih zapišete. A nećete ih ni zaboraviti.
Na kraju, ili još bolje na početku, savetovao je Teodor Ruzvelt: Veruj da možeš i već si prešao pola puta. A u svim priručnicima i praktikumima za uspeh na bilo kom polju stoji ista preporuka: budi ono što jesi – ne trudi se da imitiraš nekog drugog.
prof. dr Neda Todorović