Prvi januar – olovo, srebro ili zlato? Hrana za glavu

Postoji naučnik koji je otkrio bolest slobodnog vremena, pošto je i sam bolovao od nje. Profesor Ad Vingerhoets sa Univerziteta Tilburg, primetio je da se redovno razboljevao u danima praznika. Prvog januara, na primer. Sproveo je studiju na blizu 2000 muškaraca i žena između 16 i 87 godina i otkrio da se mnogim ljudima događa isto. Onda kada bi se očekivalo da su najopušteniji, ispostavilo se da dobijaju neke čudne simptome prehlade, kombinovane sa osećajem umora i bezvoljnosti. Naravno, sve ovo pogađa ljude među kojima ćemo se lako pronaći: perfekcionisti, preopterećeni poslom, preodgovorni, imaju suviše uloga – na poslu, u porodici, među prijateljima.

Imam prijateljicu koja za svaku Novu godinu opsesivno-kompulzivno putuje bilo gde, jer ako ostane u Beogradu, prvog januara u podne gledaće koncert u Beču i ješće rusku salatu kašikom. Onom supenom. Jedna druga za praznike dobija napade plača. Treća se posvađa prvog januara sa svim ukućanima. Jer negde reče Duško Radović da tek na praznike i tokom vikenda shvatimo koliko su nam daleki oni za koje smo mislili da su nam najbliži.

Postoji li rešenje? O, da… Prvi januar može biti i sveti dan. Ne morate ništa. Napokon ništa. Osim da, konačno, malo vremena ili mnogo vremena (ako slušate onu koja ovo piše), ukradete za sebe. (Mi se više ne borimo za novac, sada nam novac treba da bismo kupili vreme za sebe). Ako hoćete život, ukradite ga, govorila je Lu Salome. Ta je znala ono što mi nismo, jer je redom zavodila samo genije –Ničea, Frojda, Rilkea… Treba li dalje da ređam… Dakle, ukradite prvi januar za sebe… Setite se rečenice mudre Nadin Ster: Kada bih imala još jedan život, usudila bih se da sledeći put načinim više grešaka. Opustila bih se. Bila bih fleksibilnija. Bila bih luckastija nego do sada. Više bih praznovala život, svaki dan. Ne bih pridavala značaja mnogim stvarima. Više bih rizikovala.Više bih putovala. Popela bih se na više planina i preplovila više reka… Dakle – nema strahova od velikih koraka, ponor se ne može preći u dva mala skoka… Ali o svemu tome možete tek da sanjarite celog celcatog prvog januara. Donosite drugačije novogodišnje odluke. Ne one o dijetama, koje ćete i tako prekršiti, nego one da ne poštujete baš sva pravila, pošto ćete tako propustiti i sve zabave… Ništa od odluke da ćete biti bolja majka, supruga, kćerka – već su nas dovoljno iscedili… Bolja je odluka da sklopite pakt sa sobom da nikada ne dozvolite da vas pripitome. Život jeste ogromno platno i zbilja na njega možemo prosuti sve boje koje želimo. Počnite prvog januara ako vam se tako hoće. Osvrnite se oko sebe. Počnite sa učenjem svetog umeća sebičnosti – zato su Francuskinje tako prokleto neodoljive – vole sebe više od svega na svetu, više i od ruske salate… Gledajte omiljeni film… Pola boce šampanjca zaledilo se na terasi. Uživajte dok gledate tu puderastoružičastu, kristalizovanu boju. Ne morate na žurke na koje vam se ne ide. Već ste u sjajnom društvu – sopstvenom. Čaša vina sa nekim ko vam je drag pali one dragocene, božanske iskrice u očima. (Vino je ujutru olovo, u podne srebro, uveče zlato, kažu Francuzi), dakle, mislim na čašu vina uveče. Ne, ne morate ići u goste prvog januara. Ne morate ni imati goste. Možete da satima slušate božanstvenu muziku i prosto gledate kako promiču pahulje ili rominja kiša ili prosto zurite u oblake. Pravite novogodišnje odluke samo o putovanjima… Život čine utisci… Samo se pobrinite za što više novih utisaka u novoj godini. Jer kroz dvadeset godina bićete razočarani više zbog onoga što niste uradili, nego zbog onoga što ste uradili. I zato, razvežite užad… Otplovite iz bezbedne luke… Istražujte, sanjajte, otkrivajte… Jelka kraj vas nema više čaroliju novog… Već iglice počinju da se krune, nešto je tužno u tim jelkama koje brzo i neumitno stare. Kapora su uvek bacale u melanholične misli o nesrećnim, davnim ljubavima… Kao i vi, ni ja nisam bila na svim mestima. Ali sam prvog januara srećna jer su sva ona na mom spisku.

Sanja Domazet