Stilske vežbe Hrana za glavu

Verovatno najtačniju definiciju stila dala je globalna trendseterka Rejčel Zoi koja kaže da je stil način da kažete ko ste, a da ne progovorite ni jednu jedinu reč. S druge strane, osobe od stila, počevši od Hatšepsut do Ane Vintur, oduvek su inspirisale druge da o njima pričaju i pišu.

Stil, iako se to na prvi pogled ne bi reklo, ima više zajedničkog sa nečijom ličnošću, nego sa izgledom. Dok se mode menjaju astronomskom brzinom, stil je večan, neki će reći urođen. Vrlo malo se menja vremenom i vrlo malo zavisi od novca. Stil se ne kupuje, mada se na njemu može i mora raditi. Srbija je poznata kao zemlja lepih žena i zgrada sa ružnim fasadama. Međutim, lepota nikada nije bila dovoljna da bi neko poneo titulu žene od stila. Za to je potrebno i malo šarma, i doza različitosti, i urođeni osećaj za sklad, i zrno hrabrosti da se bude drugačiji. Mora se pomerati granica. Tek kada se sve nabrojane kockice slože, možemo govoriti o ikoni stila.
Pred čitalačku publiku Srbije stigla je knjiga Ikone stila Srbije XX – XXI vek koja je izašla ove godine kao treća knjiga u okviru edicije Posebna izdanja – Druga strana istorije (izdao Zepter Book World). Oprobani autorski dvojac koji čine Neda Todorović i Radmila Stanković, pokušao je da na jednom mestu okupi sva relevantna imena bez kojih se ne može zamisliti stil na ovim prostorima. Bilo je u istoriji ovog podneblja mnogo atraktivnih ličnosti koje su ostale zapamćene kao jedinstvene, današnjim rečnikom definisano – ikone stila. To su one ličnosti koje su postale referentne za svoju generaciju, kao i za one potonje. One o kojima se pričalo i pisalo, koje su imale ono nešto zbog čega im se okolina divila a savremenice ih imitirale, kaže profesorka Todorović.
Na njihovom spisku našle su se Draga Mašin, Jovanka Broz, Milena Pavlović Barili, Lola Novaković, Beba Lončar, Madlena Cepter, Maja Herman, Sonja Vukićević, Margita Stefanović, Slađana Milošević, Nataša Ninković, Ana Ivanović i mnoge druge. Po kom kriterijumu su birane? Među zajedničkim odlikama ikona stila zastupljenih u monografiji autori su polazili od osobina ličnosti, kao što su: hrabrost u osvajanju slobode, talenat, kreativnost (pa i u kreiranju sebe), nezavisnost, antikonformizam, privlačnost, zavodljivost, sofisticiranost, unutrašnja elegancija, renome, energija, šik i – možda pre i iznad svega – inteligencija. Njihove portrete sačinili su pisci, novinari, kritičari, esejisti, publicisti i sami harizmatične, originalne ličnosti od talenta i šarma.
Ovakve knjige neverovatno su važne u XXI veku koji pokušava da nas ubedi da svako može da postane ikona stila makar na svom profilu na društvenim mrežama. Ne može. Za stil je potrebno trajanje, a ono, kada su u pitanju moderne internet senzacije, traje tačno onoliko koliko je lucidni Endi Vorhol predvideo, 15 minuta. Ova knjiga uspešno hvata neuhvatljivo: harizmu, magnetizam ili, modernim rečnikom rečeno, X faktor koji žene od stila čini ikonama jer stil je dar, talenat upisan u genima, koji se ipak razlikuje od elegancije koja podrazumeva usklađenost boja i ukusne detalje. O stilu često bolje govore fotografije nego reči. Baš zato, ova publikacija oblikuje dobrim slikama.
Ikone stila Srbije XX – XXI vek zvanično je proglašena za najlepšu knjigu na Sajmu knjige u Beogradu 2018. godine. Zanimljivo je da obrazloženje žirija možda na najbolji način govori o suštini stila. U njemu je istaknuto je da je žiri birao najlepšu knjigu po koricama, i da je bilo puno lepih korica, ali sam dizajn unutrašnjosti knjige nije bio adekvatan. Kod knjige Ikone stila Srbije dizajn i prelom su pratili i adekvatne korice. Uz to, ova knjiga je bogata, živopisna i ima lični pečat. Dakle, spoljna lepota mora biti praćena unutrašnjom. Bez unutrašnje lepote nema ni stila. Samo šarena laža i prazna priča.

Momčilo Antonijević