Svi su protiv, a niko ne može bez mobilnog telefona Hrana za glavu

Čini se da smo više izgubili nego dobili. To je odgovor koji se nameće, posebno kad je vikend i kad bismo svi malo više kvalitetno provedenog vremena. Izgubili smo vreme za druge, pogled oči u oči s onim s kojim smo, smirenost, sposbnost posmatranja. A dobili smo veću sigurnost, mnogo korisnih poslova može da se obavi telefonom koji štedi vreme.

Najbolji test da vidite koliko vam telefon znači, a koliko smeta je da ga ne ponesete. Ako vam se desilo da ste ga zaboravili ili da je prestao da radi, shvatili ste verovatno da:

Gubi se tik. Telefon nisu samo poruke, mejlovi i pozivi, to je i internet. Telefon gledamo najmanje svakih 60 sekundi. Kad nije tu, imamo vremena da pogledamo oko sebe, da se koncentrišemo na svoje misli. Odmore nam se i prsti, nivo stresa se smanji. To je onaj osećaj prvog dana, na moru, ili možda drugog, kad telefon ostane u sobi, a odmor može stvarno da počne.

Prepiska se smanjuje i fokusirana je. Od momenta kad smanjite preglede Inboxa, shvatite da, pošto vi ne odgovarate brzinski na sve, i drugi smanje svoj broj poruka ka vama. Pregled na distanci ili smanjena upotreba telefona dovodi do toga da se komunikacija mejlom ne zloupotrebljava nego se koristi za ono neophodno. Raščišćava se komunikacija koja nepotrebno zatrpava i Inbox, ali i mozak.

Ne može svako da vas nađe. Biti u stalnom kontaktu je (možda) dobro zbog brige o porodici i najbližima, ali je i naporno. Iako postoji način da budete nedostupni, i ta igra s dostupnošću zamara. Pa i mi bolujemo od anksioznosti kad nemamo dometa jer ljudi ne mogu da dopru do nas.

Dok čekamo sastanak ili let, možemo da vidimo da li postoji neki koncert, čas joge u kraju, novi restoran ili povoljna prodaja avionskih karata. I da rezervišemo sve to. Za čas popunimo nedelju i mesec. Može to i natenane, kada promislimo šta stvarno želimo. Multitasking može da nas odvede u pogrešnom pravcu i da brzinski sebi isplaniramo dan u pravcu koji nam nije po volji. A onda, nema kajanja.

Orijentacija je moguća i bez Google mapa. Krećemo se po svetu i spostvenom gradu uz pomoć Google mapa. Dok se vozimo gledamo u mape, telefon nas usmerava, putokaze, prizore i ljude ne vidimo. Kad smo bez toga, shvatimo da postoji i drugi način. Pitamo ljude za pravac. Nasmejemo se nekome, razmenimo rečenicu ili dve i krenemo dalje. To nam daje više prostora da slušamo radio ili muziku. Svakako se nećemo izgubiti.

Bez pomagala, fokus je na nama, a ne na drugima. Kad započnemo dan bez telefona, mejlova i pregleda, možemo da osetimo kako smo. Da li smo dobro spavali, da li nam je prijao jučerašnji trening i šta danas želimo da radimo? To je svakako bolje nego da gledamo u detalje šta bivši kolega kaže o novom restoranu u njegovom kraju ili da nam aplikacija za zdravlje kaže kako nam je.

Tinejdžer u vašoj kući svakako ne razume gore navedene argumente. Prednost telefona za nove generacije je sasvim drugačija, to je selfie kamera, Instagram i Snapchat.
Pravi odgovor na pitanje može li se bez mobilnog je kao i uvek na sredini, sve zavisi od osobe i od
njene svesti o tome želimoli da telefon upravlja nama ili mi njim.