Tačno u ponoć došlo je do prekida čarolije… Hrana za glavu

Za naslov ovog teksta odabrala sam rečenicu, zapravo, deo rečenice iz čuvene knjige Ivana Klajna Ispeci pa reci. Da bi pokazao koliko je tzv. birokratski (poslovni ili administrativni) stil zavladao našim pisanjem, pa i svakodnevnim govorom, Ivan Klajna je preveo bajku Pepuljaga iz književnoumetničkog na rogobatni stil kafkijanske administracije.

Ako pogledate bilo koju anketu na televiziji, koncentrišete li se valjano, odmah ćete zapazaiti kako ispitanici svoje odgovore o npr. ceni paprike pred ovogodišnje kuvanje ajvara brzinom svetlosti iz normalnog, razgovornog stila prebacuju u administrativni. Tako ćete čuti da je došlo do nivelacije cena, pa kilogram leskovačke paprike košta više u odnosu na prethodnu (umalo ne rekoše fiskalnu) godinu. Vorholovih 15 minuta slave danas iznosi 15 sekundi, pa zašto ih ne bismo iskoristili na pametan način – da izgledamo načitano, ozbiljno i obrazovano kada nas lutajući reporter presretne na Kalenić pijaci i priupita kuvamo li ajvar.
Birokratizacija jezika nas je toliko prožela da danas nema đačkog pismenog zadatka bez glomaznih konstrukcija koje deca, svesno ili nesvesno, preuzimaju iz svog okruženja ili gledajući televiziji. Tako sam nedavno pregledala pismene zadatke o čuvenom Tvrdici ili Kir Janji Jovana Sterije Popovića. Tragikomični junak i njegovo škrtarenje ostavilo je priličan utisak na moje učenike, posebno kada smo zaronili u ljudsku psihu i zapitali se da li škrtica rađa ili se škrtica postaje. Na pismenom zadatku, međutim, dobila sam ovakve odgovore:
Kir Janja nije imao novčanih poteškoća.
On bi investirao u projekat ako to ne bi dovelo do gubitka.
(Kir Janjin tvrdičluk) dovodi do nedostatka kupaca i truljenju kukuruza.
Kir Janja štedi na ishrani konja. Sve to je imalo negativne posledice – štala se srušila i ubila konje.
Kir Janji traže novac kako bi doprineo izgradnji varoške bolnice.
Putem ovog dramskog komada Sterija je hteo da nas poduči i zabavi.
Deca, a verovatno i većina odraslih, nisu ni svesna da se prebacuju u administrativni registar u želji da njihovo izražavanje bude bolje i lepše. A, nažalost, takav stil pisanja ili govorenja nije ni bolji ni lepši, naprotiv, neprirodan je i posebno ne priliči pisanom izražavanju koje teži kakvoj-takvoj literarnosti.
Šta je problem sa administrativnim stilom?
Ništa, ako ga pronalazimo tamo gde ga i očekujemo – u pravnim dokumentima, ŠV obrascima ili bankarskim izvodima. Veliki je problem, međutim, kada birokratizujemo jezik svesno. Najbezbolnija je želja da zvučimo načitano. Monogo je opasnije kada tu vrstu izražavanja koristimo kako bismo nagomilali reči, često i stranog porekla, da bismo sakrili suštinu ili možda neprijatnu istinu. Otuda se čini da je prihvatljivije reći došlo je do nivelacije ili korekcije cene leskovačke paprike nego zagrmeti da je skupa kao sam đavo. Iza administrativnog stila vrlo često se krije neznanje ili nestručnost, pa poput kakvih opsenara govornici sa TV-a plasiraju reči koje ozbiljno zveče, a ništa ne znače. Ako zanemarimo olimpske visine TV govornika ili političara, administrativni stil za nas, obične smrtnike, više govori o odsustvu bilo kakvog stila nego o tobožnjoj ozbiljnosti i pameti. Prelistajte bilo koji Andrićev roman. Zapanjiće vas izbor reči. Osim turcizama, koje svesno koristi da bi dočarao epohu ili atmosferu ili prosto da bi upotrebio stilski neistrošenu reč (Na Drini ćuprija ili Prokleta avlija), Andrić retko kad poseže za rečima čije vam je značenje nepoznato. Njegov stil pleni jasnošću i jednostavnošću. Sve je srezano po meri, fino, odmereno, a možemo li reći da nije pametno – pa teško. Ako baš žudite da vaš stil izražavanja ili pisanja poprimi odlike erudicje kosmičkih razmera, onda učite od najboljeg – čitajte Pekićeve romane. Zajedno sa njegovim romanima paralelno ćete čitati Vujaklinijin leksikon. Pa dokle izdržite. Nemojte se samo iznenaditi ako vas okolina okarakteriše kao pretenciozne zato što govorite onako kako Pekić piše. Takođe, preporučujem da pročitate, birokratski kazano, gorepomenutu Klajnovu verziju Pepeljuge. Zabavićete se i doterati svoj stil.
Za kraj evo jedne male stilske vežbe koju radi svaki osmačić pripremajući se za završni ispit iz srpskog jezika. Preformulišite sledeće rečenice iz birokratskog u razgovorni stil:
Meteorolozi očekuju da će se pojaviti period niskih temperatura.
Vršimo usluge tapaciranja nameštaja.
Nemamo dovoljno finansijskih sredstava.

Anđelka Petrović