Trčanje u doba zagađenosti Hrana za glavu

Zagađenost vazduha negativno utiče na zdravlje svih nas. A popularizacija zdravog života, koja podrazumeva sport i vreme provedeno u prirodi, uvrstila je trčanje u dnevnu agendu sve većeg broja populacije. Kako pomiriti ove dve situacije? Kako otići na trening, istrčati željenu distancu sa vetrom u kosi, a ipak sačuvati srce i pluća od zagađenja?

Neki bi rekli – jednostavno nemojte vežbati, ali to nije idealno rešenje, kao ni zaključati se u teretanu zauvek. Stručnjaci za fiziologiju životne sredine sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji kažu da je ključ u tome biti svestan kada i gde trčati kako bi se rizik sveo na minimum.

Oni preporučuju da se trči ujutru, čim se čovek probudi, jer je nivo zagađenja veći kako dan odmiče, a naročito u toku dnevnog špica. Sunčeva energija pokreće prizemni ozon, jedan od glavnih komponenata smoga, koji može loše uticati na vaš kardiovaskularni sistem. Ako niste ranoranilac, trčati uveče je takođe bolje nego zaputiti se na trotoar usred podneva.

Bitno je birati i gde trčimo. Neke studije pokazuju da ćemo udahnuti 100 puta više zagađivača trčeći koji kilometar od autoputa nego što bismo to uradili u ruralnijem području. Zato, ako možete, izbegavajte prometne saobraćajnice i trčite u parku ili mirnijem kvartu okruženi drvećem. Zagađenje drastično opada i kada ste samo nekoliko stotina metara od zakrčenja i gužve na putevima, pa se preporučuje da manje posećene ulice i drumovi budu vaš izbor.

Beograd ima taj benefit da se nalazi na dve reke, što trkačima daje mogućnost da iskoriste njihove obale i bar malo se zaštite od zagađenja. Tu su i stadioni na otvorenom, poput Olimpa, kao i nezaobilazna Ada Ciganlija gde je zabranjen motorni prevoz, što je čini uvek atraktivnim rešenjem. Dobar izbor mogu biti i parkovi, poput Tašmajdana sa tartan stazom ili Košutnjaka i Hajd parka sa zemljanim putevima, dok, ko želi da protrči i kroz našu brdovitu istoriju, može se odlučiti za Kalemegdan, preporučio nam je Aleksandar Sadžak, trener trkačkog kluba Running Tribe iz Beograda, koje je za svoje mesto treniranja izabralo 25. maj i Adu.

Kako bismo se zaštitili od zagađenja, veoma je važno i zdravo jesti. Birati hranu bogatu antioksidansima može pomoći vašem telu da eliminiše toksine sakupljene usled zagađenja. Pa tako neka na vašem jelovniku mesta nađu lisnato zelenilo, brokoli, paradajz, paprike, narandže, bobičasto voće, orašasti plodovi i različite semenke.

Da biste bili još sigurniji, postoje sajtovi koji pokazuju indeks kvaliteta vazduha (air quality index, AQI) u vašem gradu, pa ne bi bilo loše da ih proverite pre nego što obujete patike (npr. waqi.info). Ako AQI meri više od 150 (100 ako imate astmu ili druge probleme sa disanjem), tada je ipak bolje da se odlučite na trening u zatvorenom prostoru sa adekvatnom ventilacijom.

Iako su rizici od zagađenja vazduha definitivno prisutni, daleko je bolje izaći napolje i oznojiti se nego ne trenirati uopšte. Tačnije, nedavna istraživanja pokazuju da prednosti vežbanja nadmašuju negativne efekte zagađenja vazduha. Jednostavno rečeno, zagađenje vazduha je loše po vaše zdravlje, ali – sedeti je još gore, kaže Michael Koehle sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji.

Tako da nije sve tako crno. Samo – živite zeleno!

Maša Vučković