UMIRE LI PAŽNJA? Hrana za glavu

Najčešći izraz koji u intervjuima koristi Novak Đoković je fokusiranost. U pitanju je osobina koju imaju vrhunski sportisti, političari, biznismeni, umetnici… Šta je u pitanju i zašto psiholog, novinar, pisac Danijel Goleman, autor svetskog bestselera Emocionalna inteligencija u svojoj novoj knjizi Fokusiranost – tu sposobnost sve manjeg broja ljudi naziva neprimetnim pokretačem izuzetnosti.

Deset miliona Amerikanaca pati od poremećaja pažnje (ADHD – attention deficit hiperactivity disorder) jer ne poseduju unutrašnji filter koji bi ih zaštitio od ireleveantnih spoljašnjih nadražaja pa nisu u stanju da se usredsrede ukoliko čuju i najmanju buku, škljocanje hemijske olovke ili zvonjavu telefona. Nisu u stanju da blokiraju nevažne distrakcije koje im skreću pažnju sa učenja, posla, konverzacije, mišljenja. Rečju, nisu fokusirani.
Termin fokus (latinski) označava žižu, žarište odnosno ukazuje na nešto što je u centru interesovanja, aktivnosti, pažnje a fokusiranje je usredsređenje, koncentrisanje. Evidentno je da je sve teže fokusirati se u svetu u kome živimo pa nam pažnja skače sa teme na temu kao kada daljinskim upravljačem manijakalno menjamo sliku na TV ekranu. Istina je, tehnologija nam omogućava da radimo više stvari u isto vreme, ali ta podela pažnje izmedju BelkBerry-ja, kompjutera, mobilnog telefona, iPod-a, koji se međusobno nadmeću za tu našu pažnju, nije primerena ljudskom mozgu. Iako mnogi tvrde suprotno, ljudi nisu u stanju da rade više stvari istovremeno. Ko može da piše e-mail i da istovremeno razgovara telefonm a da ne napravi neoprostive greške? Zato je i zabranjeno voziti automobil i razgovarati mobilnim. Naučnici s pravom upozoravaju da ne radimo više stvari istovremeno, ukoliko mislimo na mogućnosti i posledice po sopstveni mozak. Setimo se Tesle koji je bio genije a smatrao je da bi mu i normalan porodični život odvlačio pažnju od istraživačkog rada kome se bezrezervno posvetio.
Fokusiranost, odnosno nepodeljena pažnja, igra ključnu ulogu u tome kako mislimo, šta osećamo, čega se sećamo i kako se ponašamo. Ona utiče na motivaciju, na spososbnost postizanja ciljeva, posebno onih koji su nam veoma važni. Bazični ciljevi kao što su funkcionalan, siguran stan, skladni porodični i prijateljski odnosi, zadovoljstvo zbog uspešno završenog posla ne mogu se dostići bez fokusiranja, skretanjem pažnje na prvu zanimljivu pojavu, ličnost ili stvar. Danijel Goleman fokusiranost naziva prefinjenom veštinom koja se svodi na trojstvo unutrašnje, druge i spoljašnje fokusiranosti. Sve tri vrste usredsređenosti preduslov su kvalitetno proživljenog života. Uspešne vođe, smatra ovaj autor, poseduju ih sve tri. A nauka nas uči da pažnja funkcioniše kao svaki drugi mišić i da je moguće ojačati je da bismo postigli ravnotežu koja će nam pomoći da budemo produktivni i srećni.
Kako ćemo biti uravnoteženi, kreativni, ispunjeni ako satima, kao teški zavisnici, zurimo u elektronske uređaje koji nas odvajaju od druženja, čitanja knjiga, uživanja u prirodi? ”Bliskost zahteva udruženu pažnju – uzajamni fokus jednih na duge. Nikad nismo imali veću potrebu da preduzmemo napore i stvorimo takve ljudske trenutke budući da se svakodnevno probijamo kroz obilje svega što nam odvlači pažnju”- piše Goleman. Ali, šta se može meriti sa uzbuđenjem koje osetimo kada čujemo da smo dobili poruku. I šta je to što nas može sprečiti da je, ma gde bili i ma šta radili, odmah ne pročitamo. A masa tih najčešće beznačajnih poruka, praznih informacija, taj neprestani teror e mailova, ne ostavlja nam dovoljno vremena da promislimo o njihovom stvarnom značaju. Kako se izboriti sa tako snažnim odvlačenjem pažnje? Sva veći broj ljudi u zapadnom svetu uveliko koristi lekove za poremećaj pažnje kako bi uopšte mogli da funkcionišu.
Naravno, postoje i oni stari, dobri saveti kućnog lekara koji će nam ukazati na otuđujuću štetnost preokupiranosti tehnologijom, na posledice nedostatka sna ili nezadovoljsva poslom koji radimo, na previše stresa i premalo vežbe – kao neprijatelje usredsredjenosti koji vode hroničnoj nepažnji. Postajemo teški drugima, teški i sebi. I, prepuštamo se jeftinoj distrakciji – terminu koji ne znači slučajno i skretanje pažnje i jefinu zabava i umni poremećaj. Fokusiranje visoko efektivnih ljudi podrazumeva preduzimanje inicijative, usrdsredjibvanje na ciljeve, ustanovaljavanje prioriteta, kooperativnost, svest o sopstvenim propustima, okruživanje ljudima pored kojih se osećamo srećno. Zvuči tako logično i jednostavno.

Neda Todorović