Veseli stogodišnjaci Hrana za glavu

Ako razgovarate sa Japancem, iznenadiće vas dve činjenice: prva je da nemaju odgovarajuću reč za glagol „penzionisati se“, a druga da svi često govore reč ikigai, za koju mi nemamo prevod na srpski jezik. A to je reč koja , čini se, krije tajnu dugovečnosti Japanaca, pišu Ektor Garsija i Fransesk Miraljes u istoimenoj knjizi, „Ikigai.“ Autori ovog dela susreli su se jedne kišne noći u Tokiju i razmišljali kako je moguće da u određenim zonama sveta, ima mnogo veći broj stogodišnjaka nego među ostatkom čovečanstva. Prvo su naleteli na reč ikigai i zamolili za prevod. Ispostavilo se da ova reč znači – radost zbog stalne zauzetosti.

Na svetu postoje pet plavih zona-naučnici su utvrdili da tu živi veliki broj dugovečnih ljudi. Na prvom mestu je Okinava u Japanu, gde je posebno veliki broj žena koje dugo žive i ne boluju ni od kakve bolesti. Tajna dugog života na Okinavi nije previše komplikovana: njihova ishrana podrazumeva mnogo povrća i tofua. Jedu manje obroke, uživaju u aktivnom životu i imaju široku mrežu prijatelja. Veseli stogodišnjaci žive i na Sardiniji, u Italiji. Oni konzumiraju mnogo povrća i vina. Članovi zajednice izuzetno su povezani, što veoma utiče na dug životni vek. Od svih Amerikanaca najduže žive adventisti sedmog dana (subotari), na Loma Lindi, u Kaliforniji, a izuzetno vitalni su i stanovnici poluostrva Nikoja, Kostarika. Tu je mnogo starijih od devedeset godina, koji se bude oko pet ujutru i izlaze u polja, gde rade bez većih poteškoća i dobro raspoloženi. Na ostrvu Ikarija, u Grčkoj, svaki treći stanovnik ima preko devedeset godina, zbog čega ga mnogi nazivaju „ostrvom dugovečnosti.“ Iako je pet plavih zona različito po mnogim faktorima , ipak ih vezuju zajedničke navike stanovnika, koje su, očito, uvod u srećnu dugovečnost.
Prema mišljenju naučnika, ključ za dug život je umerena ishrana, blaga i konstanta fizička aktivnost, pronalaženje svrhe u životu i razvijene društvene veze, odnosno,veliki broj prijatelja i dobri porodični odnosi. U ovim zajednicama dobro se rapoređuje vreme, ima vremena i za rad i za slavlje, malo se konzumiraju meso i industrijski prerađena hrana i umereno pije alkohol. U plavim oblastima svi su fizički aktivni, ali te aktivnosti nisu teške. Nekada je to samo lagana šetnja ili rad u bašti. No, opasan sedaći način života se na sve načine izbegava. Stanovnici plavih zona nisu zaljubljeni u automobile, ali jesu u pešačenje. Vole baštovanstvo i zajedničke ručkove. Ali ovde vlada i – tajna osamdeset posto. Odnosno, stomak se nikada ne puni sasvim, već do osamdeset procenata. Smatra se da sitost umara organizam, ubrzava oksidaciju u ćelijama i produžava varenje. Dugovečni ljudi jednostavno jedu manje. Porcije u kojima se servira hrana u Japanu su manje,a ishrana se bazira na ribi i povrću.
Moai je još jedna japanska reč koja u sebi krije tajnu dugovečnosti. Moai znači da su odnegovane i brojne društvene veze preduslov za dug život.Mnogo rođaka i prijatelja o kojima brinemo i koji brinu o nama, donose emotivnu i ekonomsku sigurnost u ovom nesigurnom svetu.Pored uravnotežene ishrane, redovne meditacije bilo kog tipa, dugog kupanja u toploj vodi uz opuštajuću muziku,redovnog istezanja, vežbanja i dubokog disanja, stručnjaci su za dugovečni život izdvojili deset pravila: prvo je da nikada ne prestanemo sa aktivnošću i ne napuštamo rad, da usporimo, jer je brz život nekvalitetan,da prihvatimo da je u ishrani manje zapravo više i trajno se odreknemo prejedanja. Naučnici kažu da samci nisu dugoveki, već osobe okružene prijateljima,sa kojima delimo doživljaje, zabavljamo se, sanjamo… Takođe, napominju da voda teče, nikada ne stoji i zato je uvek sveža. Poput vode i čovek treba da je u pokretu. A vežbanje i oslobađa hormon sreće. Dobro raspoloženje doprinosi dugovečnosti-smeh znači opuštenost, a opuštenost je u direktnoj vezi sa dugovečnošću. Neophodno je i povezivanje s prirodom, to je ono što je skriveno u našim karakterima. Zahvalni ljudi su dugovečni- svakoga dana odvojte malo vremena da zahvalite svetu za sve što vas čini srećnim.
Jedno od pravila je i carpe diem –iskoristite dan. Živite sada i ovde, potpuno svesno, jer sadašnji trenutak je jedini koji zasigurno posedujemo. I na kraju, pronađite svoju svrhu življenja ili, kako bi to lepo rekli Italijani- razbolite se hitno od neke strasti. Strast u nama pali razne vatre, pa i onu dugovečnosti. Jer kome se napušta svet gde postji neko ili nešto do čega nam je toliko stalo… Na Sardiniji kažu da samo dva tipa ljudi žive sto godina: aktivni i – zaljubljeni.
Sanja Domazet