Vodič za roditelje: dečja ljubomora Hrana za glavu

Kako da se ponašate kad je vaše dete ljubomorno na mlađeg brata ili sestru? Situacija vam sigurno neće biti nepoznata, jer ste je osetili na svojoj koži. Ljubomora među decom je najprirodnija pojava koja ima svoje blaže forme i koja se gubi s godinama. To je jedina ljubomora koja ima smisla, koja je opravdana, jer je prirodan deo odrastanja.

Oni koji su, nažalost, odrasli, a po pirodi su i dalje ljubomorni, znaju kakva je to muka. Sve vam govori da je ono što mislite o drugima loše, ali to je jače od svake logike. Deci je za nijansu lakše jer manje razmišljaju, ali podjednako osećaju rivalitet.

Ljubomora među decom nastaje u ciklusima. Jedni su ponekad slađi, drugi pametniji i tako u krug. Retko se desi da se takve situacije izbegnu. Čak i kad deca nisu ljubomorna po prirodi, mlađi brat ili sestra će obično biti prepreka. Prepreka da se bude s roditeljima ili sam kod kuće. Prepreka da se ima više garderobe, slobodnog vremena ili minuta slave u porodičnom krugu. Sa setrama i braćom dele se lutke, kreveti, rođendani. Sve to je bolno, ali je i najslađe od svih deljenja.

Starija deca se prva suočavaju sa novim situacijama, novom školom, profesorima, osvajaju nove prostore. A onda, nešto kasnije dođu mlađi i pokupe svu slavu jer briljiraju pošto ne moraju da probijaju led. A stariji su tamo negde u nekim novim situacijama i nije im lako. Najbolje prođu oni koji tu ljubomoru ne kriju. Kažu šta ih muči i idu dalje.

S mlađima je lakše jer oni teškoće odrastanja osete kasnije, drugi po redu. Stariji probijaju led. Prve svađe s roditeljima, prve kazne… Starijima deluje kao da se sve lomi na njima, ljubomorni su na spokoj mlađeg brata ili sestre. Roditelji umeju da budu nepošteni kad se više posvete mlađem detetu, lakše je, smatraju da su u starije dete dovoljno uložili, da će se ono lakše snaći.

Slika na kojoj stojim lica tek obrisanog od suza, a mlađi brat se pored smejulji, nikad se ne zaboravlja. Povod je zaboravljen, ali osećaj te teskobe, drame odrastanja kad shvatite da niste sami i jedini, važna je za ceo život. Sve to mami osmeh sada, ali tada nije bilo simpatično.

Roditelji obično pokušavaju da deci ukažu da ljubomora nije poželjna. Taj put je pravi. Ukoliko tolerišemo ispade ljubomore, ponekad i opravdano, savez među decom je osuđen na propast, teško će postati najbolji prijatelji za ceo život. Tu su začeci otuđivanja među njima. Kad je na redu deljenje zajedničke sobe, potrebno je mnogo strpljenja i mudrosti. I svesti da je najveći uspeh roditeljstva ako decu učine pravim timom, prijateljima, saveznicima. Ranije nisam razumela šta znači uputiti jedne na druge. Kad se tako nešto govorilo u kući, mislila sam da je nešto retro, zastarelo, da nema veze samom, da to odrasli nešto govore u šiframa. Dvadesetak godina kasnije, evo me strepim da li sam uspela kćerke da uputim jednu na drugu, da se prepoznaju kao najbolje drugarice. Jer šta je logičnije od toga?

Ako u tome uspem, ostaje mi samo da budem ljubomorna na njihov savez. Ali ne uvek, samo ponekad, da se i ja osetim mladom.