Vodič za roditelje: frustracije iz detinjstva Hrana za glavu

Teško je savladati temu o frustracijama iz detinjstva a da poruka ne bude lična. Prepreke koje smo preskočili u detinjstvu pamtimo celog života. Srećom, neke od njih postale su angedote.

Kad gledamo našu decu, podsećamo se na teškoće iz vremena sopstvenog odrastanja. Šta nas je tada ljutilo, plašilo, sputavalo, izvodilo iz takta, nerviralo…Neke situacije su bile prolazne, posledice nekih drugih su potrajale. Nešto je ostalo neizbrisivo.

Psiholozi veruju da je kontrola besa i frustracije osnov odrastanja i temelj izgradnje buduće otpornosti ličnosti. Zvuči pozitivno, ali na dečjem uzrastu mnogo toga je delovalo i jeste bilo dramatično.

Deca mlađeg uzrasta nemaju frustracije. Ne plaše se da sve probaju i da pogreše. S odrastanjem, suočavajući se sa posledicama, osećaj krivice raste i tu nastaju frustracije i nelagoda. Uloga roditelja je da taj osećaj svedu na minimum, da se dete ne oseća stalno krivim. Nažalost, najveći izvor dečijih frustracija je njihovo najbliže okruženje koje uporno pokušava da ispravi njihove greške, umesto da ih pusti da se iskažu, da probaju, da se suoče sa neuspehom ili uspehom svog poduhvata.

Nauka ukazuje da do dvanaeste godine deca prihvataju samo pozitivnu reakciju roditelja, a posle tog perioda, negativna reakcija ima više učinka. Roditeljstvo je ponekad slično upravljanju, menadžmentu. Dobar menadžer postavlja zadatke, ali ne očekuje da oni budu urađeni tačno onako kako bi ih on uradio. Očekuje varijacije na temu. Tako je i sa roditeljima i decom. Dečje pranje sudova ili spremanje stana nije idealno, ali je blizu dobrog. Pametno je da se obaveze dele, da se prenose i preuzimaju odgovornosti, da se najmlađi članovi porodice uče radu i urednosti, imajući na umu njihove mogućnosti. Nije mudro da se deca ne uključuju u podelu porodičnih obaveza pod izgovorom – imavremena, naučiće.

Posle roditelja, drugi ozbiljan izvor frustracija je škola. Ona je uglavnom van kontrole rodtelja, ali svakako u rukama kvalifikovanog osoblja. Frustracije iz škole ne rezultiraju uvek besom, samo kad su dugotrajne. Bes je već teži, ozbiljniji osećaj. Frustracije su češće kod dece koja imaju teškoće u savladavanju gradiva, koja se teže uklapaju u društvo vršnjaka, koja nisu u stanju da odgovore na nametnute obaveze. Najveće teškoće nastaju ako nastavnik ne ume da prepozna detetove trenutne granice i ne prenese poruku o tome roditelju.
Deca često ne umeju da objasne problematičnu situaciju. Ponekad im je teško da je ponovo objašnjavaju, čini im se kao da je iznova preživljavaju i da sebe opet predstavljaju u najgorem mogućem svetlu. Ovoga puta i pred roditeljima. Današnje školstvo zabrinjava iz više razloga, ali ponajviše brine činjenica da se i pored svih tehnoloških napredaka, deca ne osećaju komfornije u školi nego mi nekada. Naprotiv.

ZNACI ZA UZBUNU
Mala deca frustracije pokazuju tantrumima, neizdrživim omanjim napadima besa, u polusvesnom stanju. Svaki roditelj će vam potvrditi da je to nešto najgore što mu se desilo. To prestaje negde oko četvrte godine, iako se ne čini da će ikad nestati.

Veća deca frustracije pokazuju drugačije. Može da se desi da pokušavaju da skrenu pažnju sa svog lošeg uspeha u školi praveći klovna od sebe pred drugima, zabavljajući društvo. Tome će se svi smejati, zabaviće ih, a dete će dobiti potrebnu pažnju i skrenuti misli, svoje i drugih, s nekog keca ili dvojke.

Ponekad ta frustracija može da se pokaže tako što će dete gotovo eksplodirati kad dođe kući. Govoriće glasnije ili će plakati, biće nemoguće, neće dobro funkcionisati. Svaka preterana reakcija nije uvek odgovor na frustraciju, ali ukoliko se javalja redovno, ciklično, svakako jeste. Roditelji onda ulaze u svađu, misle da su oni krivi, a zapravo dete se samo oseća komforno kod kuće i slobodno da izrazi sva svoja nezadovoljstva. Trebalo bi ih saslušati, čak i kad se glasno deru.

Najbolji pokazatelj da se dete oseća frustrirano je situacija kada ono govori da koliko god se trudilo, neće uspeti. Bilo da se radi o matematci, kolutu unapred, slovu R ili flauti. To je prvi ozbiljniji znak za uzbunu.

Dobro je kad frustracije iz detinjstva tamo i ostanu. Nije dobro kad od frustriranog deteta dobijemo frustriranu mladu osobu, frustriranog čoveka. Snažno dete savladava probleme i frustracije pretvara u anegdote. Ako danas pokušate da se setitie najveće frustracije iz detinjstva i to vam izazove smeh, znači da ste uspeli. A ima i onih dana kada biste sve dali da vam je neka nekadašnja frustracija iz detinjstva jedini problem.

J.Š.