Vodič za roditelje: Od čitanja se raste Hrana za glavu

Svi se slažu da je u čitanju osnova kulture i saznanja, ali nismo ni svesni koliko je, zapravo, važno da se s čitanjem počne od malena. Čitanje donosi ogromne pozitivne efekte na obrazovne, kognitivne, neurološke, psihološke i emocionalne sposobnosti deteta.

Čitanje nije samo opismenjavanje. Ono u potpunosti može da izmeni način rada mozga, način na koji se dete odnosi prema drugima i kako razumeva svet oko sebe.
Postoji najmanje nekoliko razloga zašto je neophodno da čitamo deci dok su mala.
To je idealan način da se osnaži odnos između roditelja i dece. Roditelj koji čita deci promoviše pismenost i dodatno se povezuje sa njima. Kad čitaju zajedno, roditelj i dete uspostavljaju snažnu vezu, otkrivaju priču zajedno i razgovaraj.
Čitanje pospešuje koncentraciju. Deca vežbaju koncentraciju i disciplinu dok čitaju ili dok im se čita. Nemirno dete na kraju ipak smogne snage i fokusira se kad priča postane kompleksnija i zanimljivija. Kad se detetu čita, ono sedi i sluša, što je svakako san svakog roditelja na planeti.
Čitanje izgrađuje neurološke puteve u mozgu. Ono je neka vrsta vežbe za mozak, gimnastika. Ne samo da se obrađuju reči i značenja kad se gleda tekst, nego se na neki način menja moždana struktura.
Tokom čitanja i baratanja knjigom deca usavršavaju i koordiniraju pokrete ruke i očiju. Usklađivanje ta dva sveta u najranijem dobu nije jednostavno, a upravo knjiga postaje idealan partner za neosetnu vežbu.
Dok mu se čita, dete upoznaje jezik. To uključuje i formiranje rečnika, strukture rečenice kao i značenja, definicije. Ukoliko dete više čita, stiče veće sposobnosti da komunicira sa drugima. Ne čitaju se samo knjige, tu su i novine, zabavnici, priručnici za izviđače, šah sekciju i slično. Deca tako skupljaju nove reči čija značenja polako otkrivaju.
Od čitanja se postaje pametniji. Nije zagarantovano da će svako dete koje čita postati Ajnštajn, ali je jedna skorija studija potvrdila da interaktivni način čitanja može da utiče na razvoj inteligencije. Ukoliko se knjiga čita na način da se postavljaju pitanja, otvorena pitanja na koja bi dete trebalo da da odgovor, onda je to definitvno put ka unapređenju inteligencije mladunčeta.
Deca koja čitaju imaju više saosećanja za druge. Kad čitamo kompleksna dela fikcije, postajemo empatičniji. Ako uzmemo u obzir da je snalaženje u društvenim odnosima teško i da je najbitnije prepoznati emocije drugih, empatičnost je poželjna osobina. Psiholozi su utvrdili da se empatičnost razvija svakim, pa i čitanjem Harija Potera.

Čitanje podstiče kreativnost. Razvija se mašta, nove ideje naviru. Danas, kad svi govore o krizi kreativnosti, čitanje je glavni adut da deca koja čitaju imaju sve šanse da postanu inventivne osobe, osobe od vizije.
Zato, ako vas mrzi da čitate detetu, razmislite dobro. Ili kad ste preumorni, a dete pokušava da se izvuče da ne čita klasičnu literaturu za školu, i pregovarate o iznajmljivanju filma, setite se koliko je čitanje lekovito. A, jednog dana će vam vaši najmlađi biti zahvalni za svaku pročitanu knjigu, jer će imati pouzdan temelj obrazovanja.
J.M.