Mother scolding her daughter Hrana za glavu

Odnos majke i kćerke često je idiličan, mnogo češće kompleksan, težak. Za devojčice taj odnos znači mnogo i uglavnom im određuje ceo život ili njegov veći deo. Teško je priznati, ali većina majki se ponaša kao neka vrsta reditelja i scenariste naših života; manje je onih koje su uz nas kao podrška. Iluzija je da se odlaskom od kuće, napuštanjem dečje sobe, oslobađamo i takvih odnosa. To nas prati, sve dok se ne suočim sa onim sa čim se u takvom odnosu zapravo borimo.

Stručnjaci su uspeli da identifikuju osam tipova toksičnih majki, osoba koje se svim silima trude da kontrolišu kćerke. Vrlo često mi sami nismo svesni svih varijacija, jer smo se privikli na situaciju pa ono što je drugima očigledno kao maltretiranje nama izgleda kao suočavanje sa teškim karakterom.

Prvi tip su majke koje vole da okrivljuju i posramljuju kćerke. To su situacije kada majke pred svima govore kćerkama: Ti nikada ne sređuješ sobu ili Uvek si tako drska. Okrivljivanje pred drugima stvara kompleksan osećaj krivice kod dece i vrlo često je okidač za depresiju u kasnijim godinama.

Drugi tip majke je onaj koji je u stanju da nabija osećaj krivice kćerkama, za sve, od sitnica do važnih situacija. To su one majke koje vas izvedu iz takta, a onda sutradan čujete od sestre da je majci pozlilo nakon vaše rasprave, ili još gore to saznate od nekog starijeg člana porodice koji je spreman da vas takođe osudi. To su one majke koje vam taksativno nabroje šta sve čine za vas iako većina tih njihovih žrtava nema veze sa vama. Vrlo često su u stanju da vam spuste slušalicu u pola razgovora, kad pokušate na sekund da im se usprotstavite. A onda, kasnije, ne možete da je dobijete telefonom, pa vam sleduje duplo nerviranje. Bez razloga.

Treća grupa su one majke koje namerno prave razliku među decom, koje imaju favorite i koje neumesno porede decu. Njima je lakše da se slože sa detetom sebi sličnijeg temperamenta, ili sa onim detetom koje zahteva manje pažnje, koje je samostalnije. I onda, da bi se opravdala, ta majka poredi decu i pravi razlike koje zapravo i ne postoje, osim u njenoj glavi. Čak iako nemate brata ili sestru, ako ste jedino dete, niste pošetđeni ovakve majke. Uvek će biti neka rođaka ili komšija koji je u nečemu bolji od vas, idealan primer da vas majka podesti koliko vi malo vredite. Ove majke ovakva poređenja rade svesno, s predumišljajem, to nisu njihove spontane reakcije.

U četrvoj grupi su majke koje su pasivno agresivne ili otvoreno agresivne. To se na različite načite reflektuje na decu, ali gotovo uvek ima negativne posledice. Od povučenosti do depresije, otvorene agresije i konflikta s okolinom. Majke koje u sebi nose toksičan gen, vrlo često ulaze i u sukob s partnerom, a deca to gledaju, pa rešavanje konflikta između majke i oca postaje model i njihovog ponašanja.

U petoj grupi su one majke koje interpretiraju stvarnost umesto vas. One vam objašnjavaju da više verujete njoj nego svojim očima. Kada se požalite na brata koji vas bije, majka vas ubedi da ste mali lažov i da se to nije desilo. Ili vam obeća mnogo toga a kad pitate za nešto od obećanog, majka se pravi kao da nikakvih dogovora nije bilo. Ovaj tip maltretiranja ubija urođeni osećaj za samorasuđivanjem kod dece. Utešno je da s vremenom uviđamo prevaru, uspevamo da povratimo svoje ja i počinjemo ponovo da verujemo svojim očima.

Majke koje marignalizuju decu slične su onima koje imaju svoje favorite. Samo što ove na svaki način pokazuju, ili prevrtanjem očima ili verbalno, da dete ne zna ništa i da nikom nije ni stalo do njegovog mišljenja. Podsmevanje i ruganje su prateća pojava i jedna od onih stvari koje u startu saseku devojčicama krila i čine ih ranjivijim i podložnijim tolerisanju takvog ponašanja i situacija i u kući i van kuće.

Majke narcisi vole da prikazuju da su stvari bolje nego što jesu i da su njihove prorodice posebne. Odnosno, da bi takve bile ako ne bi postojala ta crna ovca među njima, baš ta devojčica, ili dečak, zbog kojih sve nije savršeno kao što bi moglo da bude. Fizički nedostaci ili potencijalno neuklapanje te osobe u društvo vršnjaka koristi se kao izgovor za stagniranje jedne super zdrave porodice, a zapravo je samo lečenje kompleksa bolesne majke.

U poslednjoj grupi su one koje se ne deru, ne viču, ne cokću, nego značajno ćute. One, koje gledaju kroz vas kad postavite neko pitanje, kad pokušate da dođete do nekog odgovora. One koje, kad se napravi neki gaf, samo slože kameno lice i podignu zid između vas. To može da ima ogromne psoledice. Možda se sećate đaka koji u školi imaju problem s odgovaranjem pred svima, koji nisu u stanju da odogovore na pitanje, a zablistaju na testu samo dan kasnije. To su deca koja nisu uspela da savladaju razgovor s autoritetom jer je onaj prvi autoritet kod kuće napravio nevidljivu rampu koja se teško preskače.

Ako postoji i jedna od gore spomentuih siutacija koja vam je poznata, udanihite duboko i shvatite: to nije dobro, odgovorno majčinstvo, to je zlostavljanje! Prekinite takava odnos, ne pokušavajte da ispravite majku, kasno je. Radite na sebi, upoznajte bolje sebe, volite sebe, zbog vas ali i zbog nekih novih generacija devojčica i dečaka kojima je potreban pravi roditelj, a ne dreser.

J.Š.