Zaboravljene veštine: ćutanje Hrana za glavu

Zamislite kakva bi tišina zavladala svetom kada bi ljudi govorili samo o onome što znaju. Uz ove mudre reči Karela Čapeka, oca naučne fantastike, savršeno se slaže i Kantova misao da samo glupi ljudi daju sebi za pravo da pričaju o knjigama koje nisu pročitali, ljudima koje nisu upoznali i gradovima u kojima nisu bili. Da li je u vremenu praznih priča, ćutanje postalo retka veština kojom vladaju samo istinski mudraci?

Nedavno je internet preplavila priča o ženi koja se čak 28 godina pravila da je slepa, jer je mrzela svakodnevne šuplje razgovore sa ljudima. “Nikada nisam bila previše društvena i nisam volela pozdravljanje i trivijalno ćaskanje. Bilo mi je lakše da se pravim da ne vidim ljude”. Ova izjava pedesetsedmogodišnje Karmen Jaminez obišla je svet. Iako je u pitanju vest u ogledalu, izmišljena, satirična priča španskog humorističkog sajta Hay Noticia, milioni su ovaj članak delili na društvenim mrežama, a mnogi su ga shvatili ozbiljno. Bez obzira na to što je Karmen izmišljen lik, njena taktika, ponekad, uopšte nije loša, kažu stručnjaci.

Američki eksperti sproveli su eksperiment u državi Njujork koji je pokazao da je narodna poslovica Ćutanje je zlato potpuno tačna. Naučno je potvrđeno: rasprave sa napadnim ljudim su iscrpljujuće i potrebno je da prođe određeno vreme da bismo nakon njih nastavili normalno da funkcionišemo. Kada se nađete u društvu sa drskim, nevaspitanim i nepristojnim ljudima, jednostavno budite Karmen. Tada je najbolje ćutati i ne upuštati se u raspravu. Ljudi koji potpuno ignorišu napadne, svađalački raspoložene osobe mentalno su zdraviji od onih koji ulaze u sukob sa njima. Eksperimentom je obuhvaćeno 120 ispitanika od kojih je zatraženo da razgovaraju sa osobama kojima su date instrukcije da budu ili previše napadne ili veoma ljubazne. Učesnici studije su zatim odvedeni u drugu prostoriju da ispune sledeći zadatak. Oni koji su prethodno ignorisali dosadne i napadne osobe imali su bolje rezultate na testu koji im je dat od onih koji su se sa njima svađali.

U našem jeziku često se za nekog kaže da mudro govori, ali i da mudro ćuti. Kako se to mudro ćuti? Vrlo jednostavno: kad ćutite, neko može posumnjati da ste glupi, ali kad progovorite, svaka sumnja će nestati. Dakle, ćutanje nam daje jednu udobnu auru misterioznosti. Mogućnost da smo pametni, načitani, obrazovani, vaspitani, elokventni. Kad progovorimo, sve postaje mnogo jasnije. Brbljanje nije mudrost, ćutanje nije uvek neznanje. Grlo je usko da iz njega reči ne bi prebrzo izlazile, kažu Jermeni.

Ljudi se poštuju rečima, a vole ćutanjem. Najbiliži ljudi su nam oduvek bili oni uz koje možemo dugo da ćutimo, a da ne osetimo nikakvu nelagodu. To su one srodne duše u čijem drušvu ne moramo bujicom reči da savladavamo neprijatnu tišinu koja se može seći nožem. Sa njima, ta tišina je prijatna, kao divno jutro u hrastovoj šumi okupano septembarskim zlatom.

Momčilo Antonijević


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *