Zašto je lakše poveriti se neznancu? Hrana za glavu

U svačijem životu postoji osoba od poverenja, ponekad je i više njih. Njima poveravamo svoje tajne, brige, razmišljanja, nedoumice. To mogu biti majke, sestre, partneri, drugarica iz osnovne škole… Tako bi trebalo da bude, ali nije tako uvek.

Eksperti koji proučavaju ljudsku prirodu ustanovili su upravo suprotno. Ljudi su danas mnogo skloniji da se poveravaju relativno nepoznatim osobama. U korenu te pojave leži iskonska priroda čoveka da se suprotstavi samoći po svaku cenu.

Na jednostavno pitanje majkama u parkiću kome biste poverile dete na čuvanje najočekivaniji odgovor je babama i dedama, ali ne i najčešći. Većina majki je rekla ime žene koje poznaju iz parka ili obdaništa, o kojoj ne znaju mnogo, ali je viđaju s decom. I to je to. Osoba od poverenja je, prema ovoj nezvaničnoj anketi, neko čije prezime ne znamo, ali znamo da se ta osoba divno osmehne kad naiđe njen sin.

Danas se čini kao da je mnogo toga upravo u kontekstu. Nije bitna lična istorija, rodoslov, pedigre i srodstvo, bitno je u kojoj situaciji upoznajemo neku osobu. Kontekst kreira atmosferu poverenja. Postoje tri situacije koje nas čine ranjivim, odnosno, otvorenim za povezivanje sa gotovo potpunim strancem.

Prvo, gotovo po pravilu izbegavamo da razgovaramo o neprijatnim situacijama sa osobama koje su nam bliske. Majka ne bi trebalo da zna da smo pred bankrotom jer i njoj, u njenim godinama, nije lako, previše je preturila preko glave. Ni sestra nije idealna osoba da joj poveravamo nedaće u braku jer i ona često prolazi kroz teške periode, a u periodu sreće ne bi trebalo da joj ih kvarimo.

Drugo, biramo osobe za koje nam se čini da će saosećati s našom situacijom. Draže nam je da imamo i tračak nade da ćemo naići na osobu punu razumevanja nego da patimo dok se s nekim sukobljavamo u mišljenju. Otac koji čeka dete posle škole, a suočava se s razvodom, pre će se obratiti drugom muškarcu koji čeka dete za koga zna da je nedavno skinuo burmu, nego bratu.

I treće, često uopšte i ne razmišljamo ko će biti naš prvi slušalac, samo je bitno da se poverimo nekome.

Paradoksalno je da čoveka smatramo za vrhunsko racionalno biće a zapravo se, u većini slučajeva, ljudi ponašaju vrlo impuslivno, reaguju u trenutku, bez mnogo razmišljanja. Situacija neke nove otuđenosti, udaljenosti od drugih ljudi, dovodi nas do takvih društvenih veza u kojima one površne zapravo postaju uspešnije. Zato i postoje osobe kao omiljena frizerka, omiljeni barmen, omiljen prodavac u kraju. Jer s njima razmenjujemo ono što nas muči sad, bez uvijanja, za samo nekoliko reči saosećanja, osmeh ili pogled razumevanja i guramo dalje.

Poznat je sindrom osobe do vas u avionu s kojom ste ponekad u stanju da podelite i više nego što ste mislili, jer ste hiljadama kilometara iznad zemlje, bukvalno nad oblacima, daleko od svih i svega. Možda smo svi imali tu situaciju da sretnemo baš tu jednu saosećajnu osobu koja se vozika avionima širom sveta, ali je realnije da je to zapravo svaka druga osoba do koje sednemo.

Kao što se često poveravamo osobama koje ne poznajemo, dešava nam se da lakše govorimo o osetljivim temama na stranom jeziku. I tu se radi o kontaktu sa strancima, ali onim potpunim. Jezička barijera, savladavanje stranog jezika oduzima nam koncentraciju, pa nemamo vremena da ulepšamo problem i za tren oka eto nas sa suštinskom mukom pred osobom iz neke daleke zemlje. I ona i vi se trudite. I to je dovoljno.

Da li je važno da nas osoba razume ili samo sasluša? Najčešće je najvažnija situacija u kojoj se nalazimo. A to je kada u prijatnoj atmosferi ispričamo šta nas muči. Ako je to iznenadna večera s poznanikom, nije bitno da nam on samo kaže šta misli nego i da se družimo, pojedemo nešto ukusno, odložimo neku muku ili saznamo nešto novo.

Poveravanje (potpunim) strancima je neka nova forma društvenih veza. Svi smo im skloni, i mlađi i stariji, i oni koji imaju Fejsbuk i oni koji koriste nokiju, a ne ajfon. Nove društvene veze su danas poznate kao snaga slabih veza. Ljudi koji traže posao češće ga pronđu preko površnih, slabijih kontakata, preko grupa i neformalnih (društvenih) mreža. Koliko bi samo prijateljstava i brakova bilo spašeno kad se ne bismo trudili da oni ispune baš svaku poru datog odnosa. Snaga je možda u slabijim, ali svakako u jednostavnijim vezama.

J. Š.